Teško da možemo da zamislimo da bi jedna strašna zdravstvena kriza, kao što je ova u kojoj se i dalje nalazimo, mogla da donese nešto pozitivno, osim PCR testa. Ipak, u globalnom haosu pandemije, uočena je nesvakidašnja šansa da se tokom oporavka i borbe sa posledicama koje nam je donela ova kriza, izborimo i sa još jednom, klimatskom krizom.
Srž ideje je ostvarivanje dva cilja odjednom, te da se prirvredni oporavak izvede na čist način, ulaganjem u obnovljivie izvore energije, povećanjem energetske efikasnosti, kao i sprovođenjem rešenja zasnovanih na prirodi.
Na primer, u planu Evropske unije za oporavak privrede nakon pandemije centralno mesto zauzima Evropski zeleni dogovor, sve sa namerom da Evropa do 2050. postane ugljenično neuralni kontinent. Međutim, dok ovakve i slične vesti iz sveta zvuče ohrabrujuće, razloga za brigu i dalje ima.
Svet bi mogao da propusti istorijsku priliku
Samo 18% najavljene količine novca koja će se upotrebiti u svrhe oporavka privrede nakon pandemije koronavirusa otišlo je u zelene investicije, svedoči studija Ujedinjenih nacija i Univerziteta Oksford, pod nazivom Are we building back better? objavljena 10. marta.
Još jedan pokazatelj da se ne ulaže dovoljno u čistu energiju i da se svet vraća starim i prljavim načinima za dobijanje iste jeste nedavno objavljeni izveštaj Međunarodne agencije za energetiku, gde se uviđa da je sa ekonomskim oporavkom došlo i do oporavka emisija ugljen-dioksida energetskog sektora, koje su u decembru 2020. bile za 2 odsto veće nego istog meseca 2019.
„Čovečanstvo se suočava sa pandemijom, ekonomskom krizom i ekološkim slomom – ne možemo da priuštimo poraz ni na jednom frontu’’, upozorila je Inger Andersen, izvršna direktorka Programa zaštite životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP).
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako se trošio novac
U pomenutoj studiji, analizirano je trošenje novca 50 vodećih privreda u svetu, pri čemu je uočeno da je od 46 hiljada milijardi dolara potrošenih prošle godine, samo 386 milijardi uloženo u zeleni i održivi razvoj.
Inicjalno je potrošeno oko 11 hiljada milijardi dolara, ne bi li se pomoglo ugroženim firmama, obezbedila pozajmica malim preduzećima i gotovina fizičkim licima. Ovaj novac je potrošen kao mera pomoći zbog efekta pandemije. Iako ekonomisti ocenjuju da je ovakav potez bio neophodan, ne bi li se izbegao još gori ekonomski udarac, ostatak potrošenog novca namenjenog oporavku privrede mogao je bolje da se iskoristi.
Andersen ocenjuje da se pomoć određenim kompanijama pružala prebrzo, bez razmatranja mogućih zelenih preduslova. Na primer, moguće je bilo zahtevati od kompanija da postave ciljeve smanjenja emisija ugljen-dioksida, koji bi bili u skladu sa Pariskim sporazumom. U nekoliko slučajeva takav scenario se i dogodio, pa su tako neke evropske avio kompanije bile primorane da prekinu da obavljaju kratke letove, ne bi li primile finansijsku pomoć državnih vlada tokom pandemije.
Procenjuje se da je preko 66 milijardi dolara uloženo u nisko-ugljenični razvoj, najviše zahvaljujući ulaganju Nemačke i Španije u projekte obnovljivih izvrora energije, a izdavajaju se i Francuska i Velika Britanija kroz ulaganje u povećavanje energetske efikasnosti zgrada.
Sa druge strane, ocenjuje se da Kina i Indija kao prioritet i dalje forsiraju fosilna goriva, uzevši u obzir njihove nacionalne planove za ekspanziju industrije uglja, dok SAD, Kanada, Meksiko i Australija imaju u planu dodatnu ekploataciju nafte i gasa.
Da se šansa ne propusti
Jedan od razloga zbog koga se za sada svet suočava sa neuspehom zelenog oporavka privrede može biti taj što zemlje nisu imale unapred pripremljene i razrađene planove za zelene investicije. Deo rešenja je kroz učenje jednih od drugih o najefektivnijim zelenim ulaganjima.
Iz tog razloga, osnovana je inicijativa Opservatorija globalnog oporavka (Global Recovery Observatory), sa sedištem na Oksfordu, koja ima za cilj praćenje trošenja novca namenjenog za postpandemijski ekonomski oporavak. Na taj način, na osnovu stvarnih primera, ekomski savetnici mogu da pomognu državnim vladama u donošenju odluka i novih zakona koji će usmeriti investicije u zelene projekte, prilagođene specifičnim potrebama dražava.
Dodatno, dostupnost informacijama o tome kolike se količine novca i na koji način troše, može poslužiti kao dokaz ispunjavanja obećanja koja su dali rukovodioci država.
U studiji se posebno naglašava da zeleni oporavak može da omogući bolji ekonomski razvoj, istovremeno pomažući da se ispune ciljevi zaštite životne sredine i reša sistemske nejednakosti koje su zahvaljujući pandemiji postale očiglednije nego ranije.
Međunarodni monetarni fond procenjuje da je svetska privreda 2020. opala za 3,5 odsto, što znači da je pred svetom nekoliko godina ekonomskog oporavka, tako da i dalje ima vremena da iz nemile situacije u koju nas je stavio, sad već vrlo ozloglašeni virus, stvorimo nešto pozitivno, a da to nije PCR test.
