Oprašivači su među ključnim akterima u prehrambenoj proizvodnji. Da njih nema, sa tanjira bismo izgubili mnoge namirnice, počev od jabuka preko paradajza do badema.
I dok oprašivači učestvuju u ishrani čovečanstva, mi smanjujemo količine njihove hrane, pre svega u gradovima. Među neboderima, stadionima i tržnim centrima, nije im samo teže da pronađu nektar i polen, već i stanište. Samim tim, dolazi do smanjenja njihove brojnosti.
Urbani rast širom sveta najteže pogađa leptire i mnoge divlje pčele karakteristične za rano proleće, otkriva novo istraživanje koju su sproveli naučnici sa Univerziteta Martin Luter u Hale-Vitenbergu i Kineske akademije nauka.
„Postoji mnogo studija koje su proučavale vezu između urbanizacije, oprašivača i oprašivanja i utvrdile negativne uticaje”, predočio je biolog iz Nemačke, Panagiotis Teodoru. „S obzirom na to da je ovaj rad veoma složen i vremenski iscrpan, studije su obično ograničene na određene gradove ili regione.”
Kako bi pružili globalni prikaz, autori su proučavali 133 relevantna naučna rada. Ovo je prva sveobuhvatna analiza koja donosi uvide u stanje oprašivača u urbanim centrima na svim kontinentima (osim Antarktika).
U svim delovima naše planete, šire se gradovi što ugrožava mnoge životinjske vrste. Sve je manje biljne raznovrsnosti i zelenih površina, a sve više zagađenja, na primer svetlosnog i aero. Ovim su posebno pogođeni oprašivači koji su od suštinske važnosti za ekosisteme i bezbednost snabdevanja hranom.
Međutim, neke grupe su ugroženije od drugih.
Kako je objasnila Huan Ljang iz botaničke bašte u Vuhanu, leptiri su posebno podložni na promene u svom okruženju. „U prehrani i razvoju larvi, oni zavise od veoma specifičnih biljaka. Kako se njih u gradovima manje i manje, populacije mnogih vrsta leptira takođe se smanjuju.”
Na udaru su i oprašivači koji su aktivni na početku proleća i hrane se nektarom i polenom biljaka koje cvetaju ranije u toku godine. Divljim pčelama koje se gnezde na zemljištu u gradovima nedostaju mesta za razmnožavanje, a rezultat je smanjenje njihove brojnosti. Sa druge strane, divlje pčele koje se gnezde iznad zemlje, u šupljinama i hotelima za insekte, u manjoj su opasnosti.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Naposletku, proučavana literatura pokazuje da opadajući broj oprašivača ne znači nužno i pad u njihovoj produktivnosti. Oprašivači i dalje redovno oprašuju biljke koje proizvedu dovoljno semena. Zaključuje se da su razlog za ovo pretežno medonosne pčele koje drže urbani pčelari, a koje zajedno sa bumbarima, kompenzuju smanjenje raznolikosti oprašivača.
Ali kako upozoravaju eksperti, bez obzira na to što je ovo dobra vest za biljke u gradovima, moglo bi da predstavlja pretnju po druge oprašivače zato što medonosne pčele mogu da dovedu do njihovog izmeštanja ili da im prenesu bolesti.
Ova analiza nudi bitne podatke o tome kako gradovi mogu da se razvijaju na održiv način, nanoseći manju štetu biodiverzitetu. Primera radi, urbani centri sa više cveća dom su većoj i raznovrsnijoj populaciji oprašivača.
„Ako dizajniramo naše gradove bolje u pogledu onoga što nude oprašivačima, možemo barem da nadoknadimo neke od negativnih posledica urbanog rasta”, kazao je Panagiotis Teodoru.
