Tokom prošle godine, solarna revolucija u Pakistanu uhvatila je neverovatan tempo i, prema nekim procenama, odvija se brže nego bilo gde u svetu.
Ali ključ ovog masovnog buma nije u elektranama na zemljištu, već u malim sistemima koje Pakistanci postavljaju na svojim kućama, preduzećima, pa čak i na džamijama, često učeći kako da instaliraju panele pomoću videa na platformama TikTok i YouTube.
Na taj način, broj tzv. distribuiranih energetskih resursa značajno je porastao što se ogleda i u njihovom kapacitetu: snaga elektrana sa neto merenjem se skoro udvostručila, sa 1,3 GW u fiskalnoj 2023. godini na čak 2,5 GW u fiskalnoj 2024. Fiskalna godina u Pakistanu traje od 1. jula do 30. juna naredne godine, a označava se godinom kojom završava.
Prema podacima konsultantske kuće Renewables First, do kraja marta ove godine – odnosno u prvih devet meseci fiskalne 2025. godine – kapaciteti sa neto merenjem opet su duplirani u odnosu na godinu ranije, na 4,9 GW. Od fiskalne 2023. do tada, broj korisnika krovnih solarnih elektrana povećao se skoro četiri puta, sa 76 hiljada na 293 hiljade.
Paralelno, pretežno u ruralnim područjima, raste i broj solarnih sistema koji nisu priključeni na mrežu. Samim tim, oni nisu vidljivi u navedenim brojkama.
Procvat solara: Odgovor na dramatičan rast cena struje
Šta se to dogodilo u Pakistanu da pokrene takvu radikalnu transformaciju u zemlji od oko 240 miliona stanovnika?
Da li je ovo omogućila vlada kroz subvencije i povoljan zakonodavni okvir? Ili su pak možda stanovnici, suočeni sa razornim posledicama klimatskih promena, odlučili da uzmu stvari u svoje ruke?
Istini za volju, nije u pitanju ni jedno ni drugo. Pakistanci su se suncu okrenuli isfrustrirani visokim cenama struje koje se povezuju sa skupim ugovorima sa termoelektranama u privatnom vlasništvu, kako to piše istraživački centar Ember.
Posledično, solarne elektrane na krovovima kuća i biznisa niču kao pečurke posle kiše. A u nekim slučajevima, investicija se isplati i za svega pola godine.
U tako povoljnom položaju je i Lijakat Ali. U velikom gradu Ravalpindi, nedaleko od Islamabada, on drži klub za snuker. Prema pisanju medija, Ali je nekada račune za struju plaćao 1.300 dolara mesečno. Nakon ulaganja od 7.800 dolara, troškovi su pali na nulu.
Pakistancima dodatno u prilog ide blizina Kine, vodećeg globalnog proizvođača panela, ali i njihovi sve niži troškovi: cene solarne tehnologije su poslednjih decenija dramatično pale.
Kako bi zadovoljio rastuću potražnju, Pakistan je u 2024. uvezao 17 GW panela, dva puta veću količinu nego samo godinu ranije. Tako je ova azijska zemlja postala treći najveći uvoznik kineskih panela na svetu i jedno od najvećih tržišta za nove solarne instalacije.
Svi ovi pozitivni trendovi primete se i u proizvodnji: prema Emberovim podacima, solarna energija je od januara do aprila ove godine obezbedila 25,3% struje u pakistanskoj mreži. Taj prosek izuzetno je visok u poređenju sa globalnim udelom solara od 8% u istom periodu, ali i u poređenju sa Kinom (11%), Sjedinjenim Američkim Državama (8%) i Evropi (7%).
Sa četvrtinom i više električne energije iz solarnih elektrana, Pakistan se našao u ekskluzivnom klubu koji broji manje od 20 zemalja u svetu.
Impresivna transformacija, bez podrške vlasti
Analitičari su zapanjeni brzinom ove energetske tranzicije – i to bez velike podrške vlasti.
„Nije kao da vlada ulaže milijarde u subvencije kako bi to učinila privlačnim”, naglasio je Jan Rozenov, profesor energetske i klimatske politike na Univerzitetu Oksford. Prema njegovim ocenama, razvoj je vođen „odozdo”, tačnije na inicijativu samih građana.
„Mislim da nigde ranije nije viđen ovoliki obim solarne energije koja se postavlja u tako kratkom roku”, dodao je Rozenov za NPR.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Paradoksalno, dok sluh za građansku tranziciju izostaje, predsednička palata, poznata kao Aiwan-e-Sadr, prednjači primerom. Objekat ima solarnu elektranu od jednog megavata, pa je, zahvaljujući tome i merama energetske efikasnosti, proglašen prvom zelenom predsedničkom palatom na svetu sa neto nultom potrošnjom.
S druge strane, pritisnuti rastućim računima za struju, stanovnici svoje utočište pronalaze sami – a upravo je to utočište jedan od najefikasnijih načina za zauzdavanje klimatskih promena na koje je Pakistan posebno ranjiv.
