Foto: Wikimedia / 경상남도
Danima unazad, jugoistočnim delovima Južne Koreje besne surovi šumski požari koji su ubili najmanje 28 osoba, pretežno starijih, i uništili ili oštetili neprocenjiva kulturna bogatstva.
Za samo jedan dan, od ponedeljka do utorka, razmere vatrene stihije su se udvostručile, a nadležni organi kažu da su posredi „najgori požari u istoriji nacije”. Evakuisano je na desetine hiljada stanovnika, uključujući i zatvorenike iz četiri lokalna zatvora, pojedini delovi puteva i pruga bili su privremeno zatvoreni i mestimično je došlo do nestanka struje.
Prema mišljenju eksperata, katastrofa je rezultat smrtonosne kombinacije jakih vetrova, neobično suvog vremena i gustih šuma.
Zaključno sa 27. martom, u najvećem požaru koji bukti okrugom Uiseongom preko 38 hiljada hektara je spaljeno ili i dalje gori. Zahvaćena površina veća je od urbanog područja Beograda i to je najveća pojedinačna vatrena stihija u istoriji Južne Koreje.
U vatri je izgoreo i tamošnji budistički hram Gounsa. Veruje se da je hram originalno bio podignut još u sedmom veku za vreme vladavine dinastije Sila. Iako same građevine ne datiraju iz tog drevnog perioda, Gounsa je dom nekoliko poznatih kulturnih tekovina izgrađenih kasnije.
Dvadesetak od ukupno 30 zgrada u okviru kompleksa u potpunosti je uništeno. Među njima su dvorana i paviljon koji su, zbog svoje istorijske važnosti, bili zaštićeni na nacionalnom nivou kao „nacionalna blaga”. Pojedine artefakte, poput kamene statue Bude navodno iz osmog veka, monasi i vernici uspeli su da premeste na bezbedno.
Gounsa se u prošlosti već suočavala sa požarima, poslednji put 1975. godine. Ipak, nivoi najnovijeg razaranja ostavili su meštane u neverici.
Još 2022. godine, vatrogasna služba apelovala je na „veliki oprez” kako bi se sprečilo da u hramovima dođe do požara zato što se tradicionalno prave od drveta i samim tim, posebno ugroženi u slučaju vatre. Povrh toga, mnogi hramovi nalaze se u planinskim oblastima ili na visokim nadmorskim visinama, a takav je teren prilično nepristupačan za brzu reakciju vatrogasaca što je ključno kako se mali požar ne bi razvio u veliku vatrenu stihiju.
Hram Gounsa nije jedini pogođen požarima: vatra je progutala oko 20 zgrada, stabala drveća, statua i drugih predmeta sa statusom nacionalnog blaga, saopštila je južnokorejska služba nadležna za očuvanje nasleđa, a prenose mediji.
Fokus spasilačkih ekipa jeste da spasu što veći broj relikvija i objekata pogotovo imajući u vidu da je severoistok Južne Koreje, pogođen požarima, dom brojnih zaštićenih predmeta i građevina. Pomno se radi i na sprečavanju potencijalne štete na dva Uneskova lokaliteta: selu Hahoe iz 16. veka i istorijskoj akademiji iz doba dinastije Joseon.
U borbi protiv vatrenih stihija učestvuje preko 10 hiljada vatrogasaca i preko 120 helikoptera. Radeći na gašenju požara, u sredu, 26. marta, jedan pilot izgubio je život, dok su dva vatrogasca nastradala nekoliko dana ranije.
Kao odgovor na vanrednu situaciju, vlada Južne Koreje proglasila je tzv. posebne zone katastrofe u nekoliko provincija.
Nadležni organi veruju da su požari izbili slučajno usled ljudske aktivnosti. Međutim, glavni pokretači razaranja su snažni udari vetrova i suvo zemljište.
U pogođenim područjima, padavine su ove godine upola manje u odnosu na prosek. Globalni porast temperature i smanjenje padavina, kao i njihova neravnomerna distribucija tokom sezone, dovode do ekstremnih suša koje stvaraju povoljne uslove za nastanak i širenje šumskih požara.
Ulje na vatru u Južnoj Koreji „dolila” je visoka koncentracija borovih šuma.
Kako je za BBC objasnio Li Bjung-du sa Nacionalnog instituta za nauku o šumama u Seulu, smola borovog drveća pojačava požar i doprinosi tome da požari gore brže, jače i duže.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
I dalje je aktivno pet požara, a sudeći prema prognozama, mala količina kiše koja se prognozira narednih dana, neće biti dovoljna da zaustavi širenje vatrenih stihija.
Zamenik šefa vladinog centra za reagovanje na katastrofe, Li Han-Kjung, kazao je da su šumski požari ponovo razotkrili „stvarnost klimatske krize”.
Samo u prva tri meseca 2025. godine u Južnoj Koreji prijavljeno je 244 šumska požara što je 2,4 puta više nego u istom periodu prošle godine.
