Do kraja ovog veka svet bi mogao da se suoči i sa 50 odsto više šumskih požara nego danas, upozorava novi izveštaj Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP). Uzroci za to su pre svega antropogenog karaktera – reč je o klimatskim promenama, preoblikovanju terena i neodgovornom upravljanju zemljištem, koji već sada vatrene stihije čine učestalijim i surovijim u odnosu na prošlost.
Izveštaj predviđa da bi već do 2030. godine broj šumskih požara globalno mogao da poraste za 14 odsto u odnosu na trenutni prosek, odnosno za 30 odsto do kraja 2050.
Prema UNEP-ovim projekcijama područja koja su se i ranije smatrala rizičnim za šumske požare bi gorela češće, a vatrena stihija bi u proseku trajala duže. Pored toga, izveštaj UNEP-a pokazuje da bi požari mogli da se pojavljuju i na područjima, inače otpornijim na vatru, koja su usled izmenjenih klimatskih uslova postala ranjivija. Ova mesta uključuju vlažne terene poput tresetišta koja se isušuju, kao i regione Artktika na kojima se otapa permafrost.
Šumski požari imaju i sopstveni uticaj na klimatske promene tako što oslobađaju dodatne količine gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu i uništavaju vitalne ekosisteme koji pomažu u skladištenju ugljenika. Zbog ovakvog međusobnog uticaja globalnog zagrevanja i požara autori izveštaja naglašavaju važnu ulogu obnove ekosistema u rizičnim područjima kako bi se očuvala prirodna otpornost.
Ugroženost životinja i njihovih staništa predstavlja dodatnu komplikaciju s obzirom na to da pojedine vrste, usled šumskih požara, mogu da završe bliže izumiranju. Tipičan primer ovoga bili su mega-požari u kojima je tokom 2019. i 2020. godine u Australiji spaljeno 97 hiljada kvadratnih kilometara vegetacije gde živi 832 vrste autohtonih kičmenjaka. U posebno zabrinjavajućoj situaciji našla se 21 vrsta kojoj je i pre ovih tragičnih dešavanja pretio nestanak.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Eksperti posebno ističu da postojeći nivoi zaštite od požara u svetu ne mogu da odgovore na prognozirane scenarije, zbog čega apeluju na vlade država da preispitaju svoj pristup ovom problemu.
Publikacija preporučuje vladama da usvoje tzv. Formulu spremnosti na požare u okviru koje će dve trećine budžeta biti namenjeno planiranju, prevenciji, pripremi i oporavku, a jedna trećina – odgovaranju na požare, na koje trenutno odlazi polovina sredstava. U preraspodeli najviše zabrinjava to što planiranje prima manje od jednog procenta finansija.
„Trenutni vladini odgovori na šumske požare često usmeravaju novac na pogrešno mesto. Radnici hitne pomoći i vatrogasci koji su na prvoj liniji fronta rizikuju svoje živote u borbi protiv požara i moraju dobiti adekvatnu podršku. Moramo da smanjimo rizik od ekstremnih šumskih požara tako što ćemo biti bolje pripremljeni: ulagati više u smanjenje rizika od požara, raditi sa lokalnim zajednicama i ojačati globalnu posvećenost borbi protiv klimatskih promena“, objašnjava Inger Andersen, izvršna direktorka UNEP-a.
Uprkos tome što je situacija ozbiljna, ipak nije beznadežna – autori izveštaja navode da je za smanjenje opasnosti, štete i gubitaka od požara neophodna saradnja sa lokalnim zajednicama i prikupljanje njihovog znanja, osluškivanje same prirode i investiranje novca i političkog kapitala u tom smeru.
