Svetskom prvenstvu u fudbalu prete visoke temperature i povišeni toplotni stres, a FIFA protokol za ekstremne vrućine nije adekvatan

Foto: planet_fox / Pexels

U četvrtak, 11. juna, utakmicom između Meksika i Južnoafričke republike u Meksiko Sitiju počinje 23. Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Ovogodišnje takmičenje, koje se održava u Kanadi, SAD i Meksiku, traje od 11. juna do 19. jula, sa povećanim brojem reprezentacija (48) i samim tim većim brojem utakmica (104).

Ali ne raste samo broj reprezentacija i utakmica. Usled klimatskih promena, poslednjih decenija porasle su i letnje temperature, što će osećati kako igrači, tako i sudije, osoblje, pa i navijači na tribinama.

Nedavne studije ukazale su na to da povišene temperature mogu uticati na kvalitet igre, ali važniji od toga je rizik po zdravlje: povišene temperature uz visoku vlažnost vazduha mogu izazvati veoma opasne uslove za fizicke aktivnosti. 

Kako bi odgovorila na izazov povišenih temperatura, FIFA je krajem prošle godine revidirala raspored utakmica. Jedan od faktora ove revizije bila je i „dobrobit igrača i publike”, pa je zakazan veći broj utakmica u večernjim satima, i fokus je stavljen na tri stadiona koji imaju sisteme za klimatizaciju – one u Atlanti, Dalasu i Hjustonu.

Istovremeno, uvedeno je pravilo „pauzi za hidrataciju”. U 22. minutu svakog poluvremena, utakmica će biti zaustavljena na tri minuta radi komfora i aklimatizacije igrača. Ova mera će biti obavezna na svakoj utakmici, kakvi god da su vremenski uslovi.

Međutim, ove mere nisu dovoljne. Postojeći FIFA protokol o ekstremnim vrućinama predstavlja preveliki rizik ne samo po sposobnost igrača da ispune svoj potencijal u igri, već i po zdravlje svih učesnika, upozoravaju stručnjaci u otvorenom pismu.

Kako se navodi u otvorenom pismu, ova pravila nisu su u skladu sa savremenim saznanjima iz nauke, koja kažu da bi, između ostalog, trebalo da bude uključena i obaveza odlaganja utakmica ukoliko su uslovi isuviše rizični.

Šta kaže nauka: kada su uslovi rizični po zdravlje igrača?

Kada želimo da procenimo zdravstveni rizik od vrućina, temperatura vazduha sama nije dovoljna, već treba uzeti u obzir više faktora.

Takozvani toplotni indeks kombinuje temperaturu i vlažnost vazduha, ali za profesionalne uslove kao što su sportska takmičenja koristi se još detaljnija mera, takozvani WBGT indeks (Wet Bulb Globe Temperature).

Ovaj indeks kombinuje uticaj temperature, vlažnosti vazduha, vetra, i sunčevog zračenja.

Rezultat se izražava u stepenima Celzijusa, ali vrednosti ovog indeksa se tipično razlikuju od vrednosti temperature vazduha. 

Po postojećim međunarodnim standardima, kada WBGT pređe 25 °C, treba izbegavati izrazito naporan rad, granica za „lagani rad” je 30 °C, a kada ova mera pređe 33 °C, neophodno je prekinuti svaku fizicku aktivnost. Vrednosti preko 35 °C su akutna opasnost po ljudski život.

Zašto aktuelna FIFA pravila nisu dovoljna?

I pored prilagođavanja rasporeda, usled potreba TV prenosa iz Severne Amerike, mnoge utakmice su zakazane za rane popodnevne časove, kada je rizik od povišenih temperatura najveći. To važi i za zakazano finale prvenstva, koje se igra 19. jula u 15 časova po lokalnom vremenu, na stadionu MetLife u blizini Njujorka.

Aktuelni FIFA protokol za ekstremne vrućine daje smernice za postupke u slučaju visokih temperature, ali su njihove definicije opasnih uslova daleko iznad naučnog konsenzusa.

Naime, granica koju je FIFA usvojila za intervenciju je čak 32 °C WBGT. U tom slučaju su, navodi se u uputsvu, obavezne pauze, a odluka o potencijalnom odlaganju utakmice ni tada nije obavezna, već je ostavljena organizatorima i menadžerima timova.

Uzevši u obzir da su sportisti u boljoj kondiciji od šire populacije, očekuje se bolja izdržljivost, ali Fifin kriterijum od preko 32 °C predstavlja previsok rizik po profesionalne fudbalere.

Prvo, važno je razumeti šta tačno znači 32 °C WBGT. Primera radi, ukoliko merimo u hladovini, u uslovima gotovo bez vetra i sa vlažnošću vazduha od 20%, da bi WBGT bio 32 °C potrebno je da temperatura vazduha bude čak 45 °C.

Ukoliko želimo da zaštitimo igrače, granica intervencije treba da bude znatno niža od 32 °C. 

U otvorenom pismu, stručnjaci navode da je sve preko 26 °C „visoki rizik” za profesionalni fudbal, a WBGT od 28 °C i više bi trebalo da bude signal za potencijalno odlaganje utakmica. Istovremeno, pauza za hidraciju od 3 minuta je nedovoljna, i ona bi trebalo da bude produžena.

Zašto je neophodno revidirati stara pravila?

Poslednji put kada se Svetsko prvenstvo u fudbalu održalo u SAD bilo je 1994; poslednji put u Meksiku bilo je 1986. godine.

U decenijama koje su prošle od ovih takmičenja, klimatske promene su drastično uticale na vremenske uslove u ovim zemljama. 

Kako je pokazalo nedavno objavljeno istraživanje organizacije ClimateCentral, pojava ekstremnih vrućina tokom juna i jula se u proseku utrostručila u odnosu na prethodna Svetska prvenstva u 10 gradova koji su ove godine ponovo domaćini.

Od četiri grada koji su u najvećem riziku od ekstremnih vrućina – Majami, Hjuston, Meksiko Siti i Gvadalahara – samo stadion u Hjustonu je opremljen potpunom klimatizacijom, tj. stadion se može zatvoriti i ohladiti po potrebi.

Istovremeno, istraživanje koje je objavio World Weather Attribution procenjuje da će se ove godine otprilike četvrtina utakmica igrati u uslovima WBGT preko 26 °C, što je granica visokog rizika po igrače – i da bi ta brojka bila za 5 utakmica manja u klimatskim uslovima koji su vladali 1994. godine, u vreme poslednjeg Svetskog prvenstva u SAD. 

Naravno, važno je imati na umu da u ovom trenutku možemo pričati samo o procenama i rizicima.

Ovogodišnje Svetsko prvenstvo održava se na izrazito velikom prostranstvu, pa će utakmice koje se igraju istog dana gotovo sigurno imati drastično različite vremenske uslove. U ovom trenutku, bez dalje intervencije Fife, to postaje pitanje sreće – da li će, primera radi, toplotni talasi zaobići lokacije utakmica u pravom trenutku, ili ne?

Dobre politike zaštite igrača i osoblja omogućile bi da se taj rizik smanji, i da se izbegne situacija u kojoj ekstremne vrućine, u kombinaciji sa neadekvatnom zaštitom, dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Članak nastao u saradnji sa dr Ivanom Cvijanović, stručnjakom za klimatske promene iz Francuskog Nacionalnog instituta za održivi razvoj. Dr Cvijanović je jedan od potpisnika otvorenog pisma upućenog Fifi, i autorka je studije o rastućem toplotnom stresu na Tour de France.