Istraživači sa univerziteta Rajs u Teksasu razvili su prozore koji su u stanju da proizvode električnu energiju pomoću sunčeve ili veštačke svetlosti.
Ovi prozori sastoje se od dva akrilna panela između kojih se nalazi posebno razvijen polimerni materijal koji je u stanju da upije svetlost određene talasne dužine i sprovede je do ivice panela gde se nalaze fotonaponske ćelije koje proizvode energiju.
Polimerni materijal upija i emituje crveno svetlo, što prozor boji u crveno, ali očekuje se da bi malim promenama molekularne strukture bilo moguće napraviti polimere koji obavljaju istu ulogu, ali emituju svetlost druge boje.
„Motivacija za ovo istraživanje je bila da rešimo probleme povezane sa energijom koristeći solarne generatore koji bi bili integrisani u samu zgradu”, objašnjava Jilin Li, vodeći autor ovog istraživanja.
„U ovom trenutku su solarni krovovi rasprostranjeno rešenje, ali njih je neophodno postaviti tako da okrenuti prema Suncu kako bi se maksimizovala efikasnost, a uz to nisu ni baš prijatni za oko. Zato smo pomislili, zašto da ne napravimo providne solarne kolektore raznih boja koji bi se mogli postaviti sa spoljašnje strane zgrade?”, rekao je on.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Istraživanje je objavljeno u časopisu Polymer Internationač. a rezultat su „prozori” koji su u stanju da proizvode električnu energiju, a izgledaju poput bojenog stakla. Iako ideja deluje odlično, količina energije koju ova vrsta solarnih generatora može da proizvede je ipak višestruko manja od one koja se dobija upotrebom standardnih solarnih panela.
Trenutno je efikasnost prosečnih solarnih panela koji su u upotrebi oko 20% dok je efikasnost ovih prozora tek oko 3%, ali ono što je interesantno je činjenica da oni mogu proizvoditi struju čak i pomoću veštačkog LED svetla, tako da praktično nikada ne prestaju sa radom.
Sigurno je da će biti potrebno još dosta vremena za usavršavanje i komercijalizaciju ovog izuma, ali primena „prozora” koji su u stanju da proizvode struju bi mogla da bude veoma zanimljiva i da doprinese smanjivanju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) koji dolaze od zgrada. Podsetićemo da su zgrade odgovorne za preko 17% ukupnih emisija GHG na svetskom nivou i da klimatskim promenama doprinose više nego sav transport na planeti.
