Dok se globalno zagrevanje opasno približava pragu od 1,5 °C, klima i priroda prekoračuju kritične granice brže nego što se očekivalo. Najdramatičniji pokazatelj ove krize su svetski koralni grebeni koji su ušli u fazu gotovo nepovratnog izumiranja.
Ali to ne znači da će njihove jarke boje potpuno nestati iz mora u bliskoj budućnosti, nego da je to sve izvesnije ako hitna klimatska akcija izostane.
Naučnici su ovaj krah korala opisali kao prvu globalnu „tačku preokreta” izazvanu klimatskim promenama. Ipak, koralni grebeni samo su uvod u mnogo dublji i složeniji problem koji je proizvela zavisnost čovečanstva od fosilnih goriva.
Prema novom izveštaju, svet se nalazi „na samoj ivici” dostizanja i drugih, katastrofalnih tačaka preokreta – uključujući gubitak vitalnih ledenih ploča, odumiranje Amazonije i kolaps ključnih okeanskih struja.
Ova otrežnjujuća otkrića objavljena su u ponedeljak, 13. oktobra, u Izveštaju o globalnim tačkama preokreta, i predstavljaju alarm pred trideseti Klimatski samit koji će biti održan u Belemu, na obodu Amazonske prašume u Brazilu.
Šta je korale dovelo do tačke preokreta – i šta je to zapravo?
Tačka preokreta predstavlja kritičan prag čiji prelazak dovodi do velikih, ubrzanih i često nepovratnih promena u klimatskom sistemu. Naučnici ih prepoznaju kao momente kada ključni ekosistemi dođu do tačke u kojoj je ozbiljna degradacija neizbežna.
A sudeći prema rezultatima izveštaja, među koralima proces preokreta najverovatnije se već odigrava.
Od januara 2023. godine, koralni grebeni nalaze se u jeku globalnog izbeljivanja – četvrtog i najgoreg do sada zabeleženog – pri čemu je preko 80% grebena u više od 80 zemalja pogođeno ekstremno visokim temperaturama okeana. Stručnjaci upozoravaju da je ovaj događaj gurnuo korale u „nepoznatu teritoriju”.
Kako se procenjuje, koralni grebeni u toplim vodama stižu do tačke preokreta pri globalnom porastu temperature od 1,2 °C, tačnije u rasponu od jednog do 1,5 °C u odnosu na 1850-1900.
„S obzirom na to da su prosečne globalne temperature tokom 2025. dostigle 1,3-1,4 °C iznad predindustrijskog nivoa, centralna termalna tačka već je probijena”, stoji u izveštaju.
Bez brzog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, koje je malo verovatno, u narednih deset godina biće dostignut i gornji prag globalnog zagrevanja za korale od 1,5 °C. Ovo je takođe i ambicioznija, donja granica iz Pariskog sporazuma o zauzdavanju klimatskih promena.
„Više ne možemo govoriti o tačkama preokreta kao o riziku budućnosti”, izjavio je profesor Tim Lenton sa Instituta za globalne sisteme Univerziteta u Ekseteru. „Prvi preokret, odnosno široko rasprostranjeno izumiranje koralnih grebena u toplim vodama, već je u toku.”
Ipak, neki stručnjaci dovode u pitanje tvrdnje u vezi sa sudbinom koralnih grebena iz novog izveštaja, piše Gardijan. Jedan od njih navodi da, uprkos evidentnom padu, postoje dokazi da bi mogli da opstanu i na višim temperaturama od navedenih.
Izradu Izveštaja o globalnim tačkama preokreta predvodio je Univerzitet u Ekseteru, a između ostalih finansirao fond Džefa Bezosa za planetu Zemlju (Bezos Earth Fund).
U sintezi znanja o tačkama preokreta učestvovalo je 160 naučnika iz 87 institucija u 23 zemlje.
Posledice globalnog zagrevanja na koralnim grebenima već su uveliko vidljive kroz veliko izbeljivanje širom sveta, odnosno kako je to slikovito opisao jedan konzervacionista, tamo gde bi trebalo da budu jarke boje i lepršave ribe u grebenskom pejzažu ostalo je pepeljasto bledilo i jezivi mir.
Do izbeljivanja dolazi kada, usled visokih temperatura vode, korali raskinu svoje delikatne veze sa sitnim algama od kojih dobijaju boju i hranljive materije. Ovo može čak i da ih ubije, a u slučaju da ipak prežive, korali postaju podložniji bolestima i nastaju poteškoće pri razmnožavanju.
U kombinaciji sa drugim faktorima stresa, izbeljivanje povećava rizik od smanjenja pokrivenosti koralima i uginuća ključnih taksona koji grade grebene. Kako pokazuje raniji izveštaj o stanju korala, između 2009. i 2018. došlo je do gubitka 14% korala sa svetskih grebena, što je više od ukupne količine korala koji žive na svim grebenima Australije.
U specijalnom izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) iz 2018. godine predviđa se da će se površine koralnih grebena smanjiti za dodatnih 70-90% pri porastu temperature od 1,5 °C. Dok projektovani gubici pri globalnom zagrevanju od 2 °C idu i preko 99%.
Uprkos tome što zahvataju samo 1% površine okeana, koralni grebeni su bogati biodiverzitetom i pružaju stanište za četvrtinu morskih vrsta. Povrh toga, obezbeđuju hranu i prihode od turizma za milione ljudi, kao i zaštitu obala.
Ali iako posebno osetljivi, u rastućim opasnostima korali su daleko od usamljenih… Ledene ploče na zapadu Antarktika i Grenlandu takođe se „opasno približavaju” svojim tačkama preokreta s obzirom na to da ubrzano gube led.
„Prema trenutnim projekcijama, oko 2030. godine verovatno ćemo premašiti 1,5 °C globalnog zagrevanja”, naglasio je Tim Lenton. „To svet stavlja u još veću opasnu zonu eskalirajućeg rizika od daljih, razarajućih tačaka preokreta.”
U jednako nezavidnoj poziciji je i Amazonska prašuma: pod dvostrukim pritiskom klimatskih promena i krčenja drveća, bliže je tački preokreta nego što se prethodno verovalo.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Izveštaj nudi i tračak nade, ističući da u društvu postoje i pozitivne tačke preokreta kao što je razvoj elektromobilnosti koji može pomoći u smanjenju štetnih emisija.
„U toku je trka da se dostignu ‘pozitivne tačke preokreta’, kako bismo izbegli ono za šta smo sada sigurni da će biti neupravljive posledice daljih tačaka preokreta u Zemljinom sistemu”, zaključio je Lenton.
