FOTO: Alexander Mils / Unsplash
Izborni rezultati i pobeda Studentske liste najavljuju dubinske promene u načinu na koji se upravlja Srbijom.
Ispred ovog društva je sada dug i težak put, koji će sasvim sigurno biti obeležen ne samo napretkom, već i greškama i stranputicama: to je normalna i očekivana odlika svake promene.
Ali normalno je i dopustiti sebi da razmišljamo o budućnosti, i da se nadamo. Tim povodom, razgovarali smo sa domaćim stručnjacima i pitali ih: u ovim novim uslovima, čemu se nadate, i šta mislite da je sada ostvarivo u Srbiji?
Naši sagovornici nisu pripadnici Studentske liste, koji sada pred sobom imaju drugačije zadatke.
Ovo su najpre stručnjaci koji su prethodnih godina, kroz naučne projekte ili na sopstvenu inicijativu, često u vrlo nepovoljnim uslovima, vredno radili na istraživanju i mapiranju problema sa kojima se Srbija danas suočava.
Ovo samim tim nije „predlog politika”, koje će u narednom periodu biti usmerene na uspostavljanje novog poretka. Umesto toga, razgovarali smo o konkretnijim temama, o predmetima istraživanja, o malim i velikim idejama koje su do sada bile samo puste želje, a koje bi u narednim mesecima i godinama mogle da postanu realnost.
Cilj je, između ostalog, da se i sami zapitamo: pored uspostavljanja pravednog društva, bilo da je to nešto veliko ili malo, čemu se mi ovih dana sve nadamo?
dr Ivan Simić, Arhitektonski fakultet u Beogradu
„Savesni deo struke nije sedeo i čekao da se promene dogode, mi smo svih ovih godina pratili, radili i ukazivali na probleme, ali i na moguća rešenja. Kada je u pitanju urbanizam, već imamo brojne planove i strategije koji su smisleni, i nadam se da će se oni sada zaista i sprovoditi.
Međutim, potrebno je „resetovati sistem“ i prekinuti negativne prakse uzurpacije i suspenzije planskog i zakonskog sistema zarad prisvajanja najvrednijeg gradskog zemljišta za potrebe parcijalnih interesa, a na štetu svih građana.
Potrebno je i da se postojeći planovi i projekti preispitaju: neki započeti moraju da se završe jer bi pravne i ekonomske posledice njihovog prekidanja bile prevelike, ali i to treba uraditi sa najmanjim mogućim štetnim posledicama po javne resurse grada.”
prim. dr Elizabet Paunović, direktorka u penziji Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije
„Nadam se da ćemo konačno početi da pratimo, kao što to prate mnoge druge zemlje: koliko, primera radi, ljudi umire svakog leta usled ekstremnih vrućina?
Ovaj višak smrtnosti bi trebalo pratiti da bi se mogla meriti uspešnost planova za zaštitu zdravlja u talasima vrućine. Do sledećeg leta bilo bi neophodno da napravimo ove planove po metodologiji preporučenoj od Svetske zdravstvene organizacije, a koji moraju postojati i na nivou republike i na lokalnom nivou.
Planovi bi odredili koji konkretni mehanizmi zaštite zdravlja se automatski aktiviraju u talasima vrućine, šta je čija odgovornost i kako se aktivnosti finansiraju. Već do sledećeg leta bismo ne samo mogli, već i morali da imamo i sistem koji nam govori i kakva je uspešnost sprovođenja ovih mera (manje prevremenih smrti ako su mere uspešne).
Istovremeno, evo nedavno je očišćen Pionirski park: da li smo uopšte svesni koliko su takve zelene površine važne za javno zdravlje? Treba da širimo takve prostore, i da se bavimo urbanim zelenilom kao javnozdravstvenim pitanjem.”
Danijela Božanić, konsultantkinja u oblasti klimatskih promena i zaštite životne sredine
„Nadam se Srbiji u kojoj se izbori dobijaju na osnovu rešenja za klimatske promene.
Državi u kojoj struka i obrazovanje obezbeđuju osnov za kreiranje politike, procesi kreiranja su transparentni, a glas aktivista i građana ima stvarnu težinu za donosioce odluka.
U praktičnom smislu: nadam se strategiji karbonske neutralnosti i klimatske otpornosti kao strategiji razvoja države.”
dr Slobodan Milanović, Šumarski fakultet u Beogradu
„Jedan od ključnih nedostataka u sistemu upravljanja rizikom od šumskih požara u Srbiji jeste nepostojanje sveobuhvatnog sistema za procenu ugroženosti od požara.
Takav sistem trebalo bi da, pored procene trenutne ugroženosti, omogući i predviđanje budućih promena prostorne ugroženosti u uslovima klimatskih promena, što je neophodno za strateško planiranje i sprovođenje dugoročnih mera prevencije i smanjenja rizika.
Istovremeno, neophodno je razviti dinamički sistem za svakodnevnu prognozu verovatnoće pojave požara, zasnovan na aktuelnim meteorološkim uslovima, stanju vegetacije i drugim relevantnim faktorima.
Integracijom dugoročnih procena i dnevnih prognoza omogućilo bi se efikasnije planiranje preventivnih aktivnosti, optimalno raspoređivanje raspoloživih resursa i pravovremeno reagovanje u područjima sa povećanom verovatnoćom pojave požara.”
dr Ana Vuković Vimić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu
„Postoje hitni i brzo sprovodljivi prioriteti u oblasti klimatskih politika i jačanja otpornosti Srbije, koji mogu i prethoditi daljem formiranju odluka u državi.
Izdvojila bih tri takva prioriteta:
- Formiranje nezavisnog naučnog savetodavnog tela za klimatske promene, sa zakonski garantovanom nezavisnošću, radi obezbeđivanja naučne utemeljenosti, kontrole kvaliteta i usklađenosti politika na svim nivoima;
- Otklanjanje institucionalnih i upravljačkih prepreka u radu RHMZ-a, radi hitnog unapređenja sistema ranih najava i upozorenja, kao ključnog instrumenta za smanjenje klimatskih rizika, šteta i gubitaka, uz obezbeđivanje otvorenog pristupa državnim podacima;
- Preispitivanje opravdanosti i efikasnosti postojećih regionalnih mehanizama i preuzetih obaveza, koji mogu doprinositi administrativnom preopterećenju, usporavanju planiranja i sprovođenja mera, kao i razvodnjavanju nacionalnih prioriteta”
Mada su nadanja naših sagovornika različita, ponavlja se jedan lajtmotiv: potreba da se ovim i mnogim drugim problemima priđe kroz strategije, planove i mere koje se zapravo prate i sprovode, pravedno i sistemski.
To će, nadamo se, biti prva i osnovna tekovina pobede Studentske liste na izborima 25. oktobra.
A čemu se vi nadate u novoj Srbiji?
