U prethodnim nedeljama na brojnim lokacijama na teritoriji Grada Beograda postavljeni su reciklomati za odlaganje različitog ambalažnog otpada. Postavljanjem 25 reciklomata, građanima Beograda je pružena prilika da dobiju novac koji mogu da iskoriste na različite načine.
Reciklažom zarađen novac moguće je upotrebiti za plaćanje usluga korišćenja javnog prevoza i dopunu kartica operatera Globaltel, ili za doniranje novca fondaciji Novak Đoković, odnosno Fondaciji za mlade talente Grada Beograda. Predata ambalaža omogućuje da se dobije između 3 do 5 dinara u zavisnosti od toga koja vrsta ambalaže je u pitanju.
Reciklomati u Kragujevcu kao podstrek za druge gradove Srbije
Međutim, Beograd nije prvi grad u Srbiji u kojem je na javnom mestu postavljen jedan ovakav uređaj za reciklažu. Naime, građani Kragujevca su tokom leta prošle godine dobili priliku da doprinesu razvoju reciklaže u svom gradu. Javno komunalno preduzeće Šumadija Kragujevac ispred svoje zgrade postavilo je aparat koji građanima pruža priliku da zarade 7 dinara za bilo koju predatu ambalažu. Kao i u slučaju Beograda i ovde se dobijena sredstva mogu utrošiti prvenstveno za plaćenje gradskog prevoza.
Rezultati su u Kragujevcu viđeni kao pozitivni pošto je već početkom ove godine u sklopu projekta „Reciklažom do vožnje“ ovaj grad postao bogatiji za još pet reciklomata. Pomenuto preduzeće je ovoga puta realizovalo postavljanje uređaja kroz zajedničku saradnju sa kompanijama čija ambalaža često bude neadekvatno tretirana u Srbiji, poput Koka-kole, Apatinske pivare i Tetra paka.
Iako je Kragujevac prvi dobio ovakve uređaje, postavljanje istih u Beogradu je izazvalo daleko veću pažnju kako kod medija tako i kod samih građana. Vrlo brzo su se građani podelili na one koji podržavaju ovakve poteze gradskih vlasti kao korisne i na one koji u ovome vide samo markentiške poteze u cilju ispravljanja negativne slike kada je u pitanju životna sredina u glavnom gradu. Ove podele u stavovima zapravo i ne treba da nas začude, jer se tu može identifikovati nekoliko razloga.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Podržavaju li građani Beograda ekološke inovacije?
Pre svega građani su u prethodnim mesecima u nekoliko navrata šetali Beogradom i isticali između ostalog i loše stanje životne sredine u samom gradu. Zatim, dodatni problem jeste odnos državnih i gradskih vlasti, s obzirom da često na kritike građana odgovaraju, ne samo negiranjem istih, već i sa vrlo konfrontacijskim pristupom. Na kraju može se istaći i ideja gradskih vlasti da Beograd u godinama pred nama ponese titulu zelene prestonice Evrope. Sve zajedno kod velikog broja Beograđana se iz opravdanih razloga javlja skepticizam i sumnja da potez sa postavljanjem reciklomata ima iskrene namere u cilju poboljšanja kvaliteta životne sredine.
Kao što smo pomenuli, pojedini građani ove poteze posmatraju i kroz prizmu kandidature za zelenu prestonicu Evrope. Reciklomati za takvu kandidaturu imaju značaj i potrebno je da postoje, jer neminovno utiču malim koracima ka ostvarivanju tako visokih ciljeva. Međutim, da bi Beograd poneo laskavu titulu najzelenijeg grada Evrope biće potrebno daleko više od ulaganja u dvadesetak reciklomata.
Zagađen vazduh, otpadne vode, ubrzan rast urbanizacije i buka, ali i velika količina otpada, samo su neki od problema, koji Beograd udaljavaju od šansi da do 2023. godine postane zelena prestonica. Ovde je neophodno ulagati i raditi daleko dugoročnije na rešavanju problema, kao što je to slučaj sa mnogim gradovima čije iskustvo i praksu treba slediti, s obzirom da su i po nekoliko puta prilagali kandidaturu.
Ljubljana i Grenobl kao primeri uspešnih zelenih prestonica
Najbolji primer iz prakse nalazi se u susedstvu. Ljubljana je ovu nagradu dobila 2016. godine pre svega zahvaljujući promenama u saobraćajnoj infrastrukturi, energetskoj efikasnosti, tretmanu otpada, ali i rastu svesti kod građana i primeni zelenih mera. Povećan je broj biciklističkih staza i staza za pešake, urađene su rekonstukcije zgrada javnih ustanova, za šta je Ljubljana dobila i posebno priznanje. Uz to, grad uspešno rešava i pitanje otpada, pa je blizu da u narednim godinama postane grad bez otpada.
Među tadašnjim finalistima kao što su gradovi Esen, Oslo, Nijmegen i Umeo, glavni grad Slovenije uspeo je da osvoji nagradu pre svega zahvaljujući uspešnoj implementaciji održive strategije Vision 2015. Još jedan pokazatelj dugoročnog rada u uređivanju Ljubljane jeste uspeh da se grad godinama nalazi među top 100 zelenih održivih turističkih destinacija.
Poslednji u nizu gradova koji je postao zelena prestonica, jeste i francuski Grenobl. Ovaj grad je u protekeloj deceniji uspeo da smanji emisiju štetnih gasova za četvrtinu, ali i da promoviše zdrave načine života i uloži u ozelenjavanje gradskih površina i samim tim stvori velike površine koje su namenjene unapređenju kvaliteta života građana i njihovog zdravlja.
Ono što se među brojnim pomacima ističe, jeste isto kao i u slučaju Ljubljanje, dugoročan pristup kroz konkretne planove za rešavanje svih problema, od vazuduha, vode, zemljišta, do buke i zamene automobila alternativnim prevoznim sredstvima. Baš to je stavka koja Beogradu trenutno nedostaje.
Reciklomati i druge kreativne ideju predstavljaju značajne korake za građane Beograda, ali i drugih gradova u kojima se nalaze. Iako su za pohvalu primeri ovakvih poteza gradskih vlasti u Beogradu, da bi on postao zelena prestonica Evrope, potrebno je da se u narednim godinama mnogo ozbiljnije pristupi rešavanju problema, među kojima je otpad samo jedno od brojnih. Intenziviranjem većeg broja inovativnih rešanja ili ideja veoma je važno, ali je još mnogo važnije kreiranje dugoročnih održivih urbanih sistema u cilju dolaženja do konkretnijih rešanja.
