Neizvesna sudbina rečnog ostrva Suva Morava – prirodnog bogatstva u srcu Čačka

Fotografija: Strahinja Babić

Oaze zelenila i biološke raznovrsnosti, prepreka za poplavne talase i zagađujuće materije koje putuju nizvodno. Rečna ostrva očuvana u izvornom obliku predstavljaju dragulje prirode koji životnoj sredini i lokalnim zajednicama donose nemerljivu korist u borbi protiv klimatskih promena i u pružanju ekosistemskih usluga.

Takva je i Suva Morava, plavno područje dela toka Zapadne Morave u srcu grada Čačka, koje pored samog ostrva obuhvata i priobalje glavnog toka reke. Prepoznata od strane stručnjaka kao mesto izuzetnog biodiverziteta i potencijala za pravnu zaštitu, danas Suvoj Moravi preti urbanizacija i dovodi se u pitanje njen opstanak.

Prirodne vrednosti Suve Morave

Iako se nalazi u blizini šireg centra Čačka i tik do gradske plaže, ostrvo Suva Morava zadržalo je prirodne karakteristike i određeni stepen izolovanosti od urbanog jezgra grada. Upravo ta nepristupačnost i nepostojanje mostova koji bi ga povezivali sa kopnenim delom, stvorili su od ove rečne ade oazu za raznovrsni biljni i životinjski svet. 

Na relativno ograničenom prostoru pronađeno je preko 300 različitih životinjskih vrsta. Pored velikog broja insekatskih vrsta od kojih je identifikovano čak 60 vrsta dnevnih leptira, registrovan je i visok diverzitet kičmenjaka.  Za sada je ovde zabeleženo 26 vrsta riba, 7 vrsta vodozemaca, 7 vrsta gmizavaca, preko 150 vrsta ptica i više od 25 vrsta sisara. Samo ostrvo nije dovoljno istraženo, tako da ovaj spisak može jedino biti duži, a ovo se pogotovo odnosi na biljni svet, pa su floristička istraživanja neophodna da se sagleda celokupna slika raznovrsnosti flore i faune Suve Morave.

Od pobrojanih vrsta, veliki broj je ugrožen na različitim nivoima, ali i zaštićen nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala. Primera radi, Suva Morava predstavlja dom malog crnonogog poljskog vilinog konjica koji se nalazi na Crvenoj listi vilinih konjica Evrope kao ranjiva vrsta. Od ptica gnezdarica postoje vrste koje se nalaze na Bernskoj konvenciji ili su od posebnog značaja za zaštitu u Evropi, a većina vrsta je zaštićena ili strogo zaštićena u Republici Srbiji. Čak i usputni nalazi biljaka pokazuju važnost njihovog očuvanja – takav je primer sa žutom vodenom perunikom, koja se nalazi se na Evropskoj crvenoj listi flore.

Svetionik u ublažavanju posledica klimatskih promena

Potpuno prekriveno vegetacijom, gde dominiraju drvenaste i žbunaste forme, ostrvo u svom tlu trenutno skladišti 2.938 tona ugljenika, na osnovu projekcija softvera restor.eco koji su razvili naučnici sa instituta u Cirihu. Pored toga što u zemljištu i vegetaciji deponuje ugljenik, ovo rečno ostrvo reguliše spoljašnju temperaturu menjajući mikroklimu okoline, umanjuje uticaj buke i predstavlja prirodni prečišćivač vazduha i otpadnih voda.

Jedna od važnijih ekosistemskih usluga koju Suva Morava vrši jeste zaštita od poplava i ublažavanje posledica nastalih usled klimatskih promena. Tokom obilnijih padavina i pojave poplava, ostrvo dovodi do usporavanja poplavnog talasa, praveći prirodnu barijeru i  sprečavajući razorni uticaj poplava nizvodno. U svojim depresijama i kanalima skladišti višak vode i ravnomerno je otpušta tokom sušnog perioda letnjih meseci, kada vode nema dovoljno.

Poput Velikog ratnog ostrva u Beogradu, nenarušene primarne vrednosti čine Suvu Moravu odličnim alatom u borbi protiv globalnog zagrevanja. Ukoliko bi se ovde primenile određene mere obnove poplavnog područja, poput npr. izmuljavanja, proširenja korita, revitalizacije vlažnih livada i sl, došlo bi do povećanja kapaciteta skladištenja ugljenika i klimatske otpornosti.

Borba za očuvanje urbanog rečnog ostrva

Poslednjih desetak godina, građani Čačka, lokalne inicijative i naučnici pokušavaju da utiču na gradsku vlast da stavi pod zaštitu ovaj izuzetni predeo kako bi se proglasio prirodnim dobrom.

Na zahtev same gradske vlasti, radni tim Zavoda za zaštitu prirode Srbije dostavio je 2018. godine Gradu Čačku Studiju zaštite Zaštićeno stanište „Suva Morava“, sa ciljem da se ovo područje proglasi zaštićenim prirodnim dobrom. Međutim, Grad je zanemario stručno mišljenje o potencijalnoj zaštiti i područje se naredne godine našlo u Planu detaljne regulacije „Sportski centar“ kao predmet izmenjene regulacije kojom se predviđaju asfaltne površine, izgradnja pešačkih, biciklističkih i trim staza, zoo vrta, vidikovca, manjih montažnih objekata različitih namena, kao i drugi planovi koji bi ovo područje urbanizovali za komercijalne potrebe.

Meštane Gledića već godinama muče poplave, rešenje za ovaj problem mogla bi da ponudi priroda

Ukoliko bi se realizovali infrastrukturni projekti koji se planiraju, trajno bi se narušilo ovo područje i ekosistemske usluge koje ono pruža. Pretnju već predstavljaju postojeći ugrožavajući faktori, poput uzurpacije rečne obale njenim betoniranjem, pojave otpada u reci i divljih deponija na ostrvu i priobalju, nelegalne eksploatacije šljunka iz korita reke i njenog priobalja i odlaganje šuta u iskopanim rupama.

Daljim popločavanjem i uređenjem priobalja ali i ade, nanela bi se nemerljiva šteta prirodnim vrednostima područja i povećao bi se rizik od poplava. Korišćenjem nepropusnih površina za pokrivanje tla, modifikuju se režimi površinskog i podzemnog oticanja voda, a urbanizacijom ostrva remeti se rečna dinamika. Ukoliko se ostvare planovi prenamene ovog prostora, doći će do povećanja prisustva ljudi, saobraćaja (dostavnih vozila), buke, svetlosnog zagađenja kao i drugih oblika uznemiravanja koji će zatim dovesti do ugrožavanja vrsta i staništa u okviru ovog područja.

Nestanak ili opstanak?

Zemljište na ostrvu Suva Morava ima oblik privatne svojine. Na osnovu dobijenih informacija od javnog značaja, većinski vlasnik zemljišta nije saglasan da se ovo područje proglasi zaštićenim dobrom. Za to vreme građani aktivisti i dalje pokušavaju da utiču na lokalnu samoupravu da promeni mišljenje, tvrdeći da postoje instrumenti za pomirenje potreba različitih zainteresovanih strana.

Njihov predlog je da Grad Čačak otkupi zemljište iz privatnog vlasništva ili da vrši plaćanje nadoknade za njegovo nekorišćenje u slučaju prenamene u zaštićeno dobro. Državne institucije, poput Zavoda za zaštitu prirode i Ministarstva zaštite životne sredine treba da, uz podršku  građana i građanskih inicijativa, takođe vrše pritisak na lokalnu vlast zbog izuzetnih prirodnih vrednosti i funkcija koje ovo područje nudi.

Neupitno je da građani treba da koriste širi prostor priobalja Suve Morave za relaksaciju i rekreaciju, ali na održiv i racionalan način, što bi se uredilo režimima zaštite u slučaju pravne zaštite područja. Pešačenje, kajakarenje, posmatranje ptica, mogu biti neki od održivih načina korišćenja uz poštovanje prirodnih karakteristika i sezonske dinamike populacija ugroženih vrsta (poput perioda gnežđenja ptica).

Umesto narušavanja prirodnih vrednosti ostrva izgradnjom komercijalnih sadržaja i regulacijom, potrebno je sprovoditi mere zaštite poput sprečavanja izlivanja otpadnih komunalnih i industrijskih voda bez prethodnog tretmana prečišćavanja, uklanjanja divljih deponija i invazivnih vrsta, sprečavanja nelegalnih aktivnosti i obnove rečne obale. 

Potrebna je i valorizacija svih ekosistemskih usluga koje ovo područje pruža za prirodu i lokalno stanovništvo, posebno u odnosu na biološku raznovrsnost, sprečavanje erozije i zaštitu od poplava. 

Cilj zaštite ovog područja treba da bude očuvanje kompleksnih autohtnih biljnih zajednica i životinjskih vrsta koje ga naseljavaju i održivo korišćenje prostora za suživot ljudi i prirode.