Veliki broj ljudi i ogromna količina robe i dalje se oslanjaju na vozove kako bi stigli od tačke A do tačke B. Ipak, globalno zagrevanje i sve češći vremenski ekstremi predstavljaju ozbiljnu pretnju po železničku infrastrukturu – od kablova do šina. Kako bi prenebregnuli ove izazove, naučnici sa Univerziteta u Glazgovu su u sklopu nove studije osmislili načine kako da železnica implementira rešenja zasnovana na prirodi.
Mnogi inženjeri saobraćaja i građevinarstva izrazili su zabrinutost zbog propadanja železničke infrastrukture uslovljenog hidrometeorološkim događajima. Ovo bi moglo da naruši bezbednost usluga i da rezultuje znatnim povećanjem operativnih i troškova održavanja, kao i da skrati životni vek saobraćajnica. Izlazak iz ove situacije mogla bi da pruže upravo rešenja zasnovana na prirodi koja su istovremeno pristupačna i korisna kako za samu železnicu, tako i za životnu sredinu.
Nasuprot „sivoj” infrastrukturi železnica bi trebalo da razvija i zelenu, savetuju istraživači iz Glazgova.
Neka od rešenja koja navode u svom radu su formiranje zelenih koridora za zaštitu pruge od toplote i jakih vetrova i obnavljanje staništa kojim bi se ublažili razorni efekti oluja. Zarad stvaranja železnice koja je otpornija na ekstremne vremenske pojave poput jakih padavina i suša takođe bi trebalo obnoviti i močvare.
Od erozije zemljišta, izazvanih porastom nivoa mora i olujama, saobraćajnice mogu da se odbrane sadnjom mangrova, gde je to moguće, ili posebnim bioinženjerskim i biotehnološkim metodama stabilizacije.
Još neka od preporučenih rešenja zasnovanih na prirodi su i pošumljavanje, postavljanje zelenih zidova i prirodni sistemi za drenažu.
Železnička infrastruktura je posebno osetljiva na temperaturne ekstreme – zimi, kada su temperature niske i dolazi do smrzavanja, postoji rizik od štete na nadzemnim dalekovodima, dok toplo vreme izaziva širenje koloseka koje može da prouzrokuje iskakanje vozova iz šina.
Dalje, poplave dovode do potkopavanja nasipa na kojima se nalaze koloseci i doprinose nastanku klizišta i eventualnoj blokadi prevoza. Dok se tlo, tokom sušnih perioda, sleže i isušuje zbog čega može da dođe do nepoklapanja koloseka.
Iako već postoje neki projekti ozelenjavanja železnice, industrija još nije njihov pun potencijal za očuvanje od efekta klimatskih promena.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Rešenja zasnovana na prirodi ne samo da bi omogućila bezbedniji, jeftiniji i duži opstanak železničke infrastrukture u doba rastuće klimatske krize, već bi istovremeno igrala ulogu i u smanjenju negativnih uticaja globalnog zagrevanja zato što bi posađena vegetacija apsorbovala ugljen-dioksid.
Zeleni projekti usrećili bi i životinje jer bi dobile nova staništa, ali i ljude nastanjene u blizini pruga kojima bi nabujala priroda obezbedila privatnost. Povrh toga bi bilo smanjeno zagađenje vazduha, redukovana buka i poboljšan kvalitet voda.
S obzirom na to da železnica nije doživela nikakve korenite promene u prethodnih 180 godina, zaključuje se da bi ova promena paradigme ka rešenjima zasnovanim na prirodi predstavljala prilično odstupanje od tradicije. Međutim, imajući u vidu sve benefite zelene tranzicije, svakako je vredna razmatranja.
