Zeleni alarm: Srbija prepoznaje važnost ekoloških rizika kao što su zagađenje i ekstremni vremenski događaji, pokazuje globalna studija

FOTO: Alejandro Tocornal / Unsplash

U Srbiji se prepoznaje važnost ekoloških rizika: pored nedostatka talenata i radne snage, pada ekonomske aktivnosti i širenja dezinformacija, kao najveći rizici prepoznaju se i zagađenje životne sredine i ekstremni vremenski događaji. 

Ovo pokazuju rezultati istraživanja Svetskog ekonomskog foruma (WEF), koji na godišnjoj bazi vrši ispitivanja percepcije rizika širom sveta. Poslednje istraživanje globalnih rizika obuhvatilo je 121 zemlju i uključilo doprinos akademske zajednice, poslovnog sektora, državnih institucija, međunarodnih organizacija i stručnjaka iz različitih oblasti.

Poredeći odgovore iz različitih zemalja, rezultati pokazuju da se u Srbiji ekološki rizici prepoznaju kao važniji nego u mnogim evropskim zemljama. Srbija je jedna od retkih zemalja Evrope u kojoj su ispitanici izdvojili dve vrste ekoloških rizika među top 5 najvažnijih (zagađenje i ekstremni vremenski događaji).

Na globalnom nivou, ekološki rizici prepoznati su kao dugoročno najozbiljniji

Po metodologiji Svetskog ekonomskog foruma, definisano je ukupno 33 globalna rizika, podeljenih u pet glavnih kategorija: društveni (nejednakost, ljudska prava i slobode, zdravlje…), tehnološki (neizvesni efekti veštačke inteligencije, sajber-napadi, dezinformacije…), geopolitički (državni oružani sukobi, biološko, hemijsko i nuklearno oružje…), ekonomski (dug, krah tržišta imovine, inflacija, nedostatak talenata i radne snage…), i ekološki rizici. 

Koji su to ekološki rizici sa globalnim dosegom?

• Gubitak biodiverziteta i kolaps ekosistema – ozbiljna ugroženost životne sredine, ljudskog društva i ekonomskih aktivnosti usled degradacije prirodnog kapitala, koja nastaje izumiranjem ili smanjenjem broja biljnih i životinjskih vrsta, što narušava stabilnost i funkcionalnost ekosistema. 

• Kritične promene u Zemljinim sistemima – dugoročne i potencijalno nepovratne promene u ključnim planetarnim sistemima, uključujući: porast nivoa mora, otapanje ledenih pokrivača, oslobađanje ugljen-dioksida i metana iz permafrosta, kao i poremećaje u okeanskim i atmosferskim strujama.

• Ekstremni vremenski događaji – događaji koji dovode do gubitka ljudskih života, oštećenja ekosistema, uništavanja imovine i/ili finansijskih gubitaka, a izazvani su intenzivnim i neuobičajenim klimatskim pojavama, poput šumskih požara, poplava i talasa vrućine. 

• Nedostatak prirodnih resursa (hrana, voda) – ograničena dostupnost hrane i vode za potrebe ljudi, industrije i ekosistema, koja nastaje usled prekomerne eksploatacije, neodrživog upravljanja ključnim resursima, klimatskih promena i nedostatka adekvatne infrastrukture. 

• Prirodne katastrofe nevezane za vremenske prilike – događaji koji dovode do gubitka ljudskih života, oštećenja ekosistema, uništavanja imovine i/ili finansijskih gubitaka, a uzrokovani su prirodnim pojavama koje nisu povezane sa klimom ili vremenskim uslovima, poput zemljotresa, vulkanskih erupcija, cunamija, udara asteroida i geomagnetnih oluja. 

• Zagađenje (vazduh, zemljište, voda) – unošenje štetnih materija u prirodne resurse usled ljudskih aktivnosti, što može izazvati negativne posledice po zdravlje ljudi, ekonomske gubitke i oštećenje ekosistema. Obuhvata razne kućne i industrijske aktivnosti, ekološke nesreće poput izliva nafte, kao i radioaktivno zagađenje. 

Navedeni globalni rizici su rangirani prema procenjenom nivou ozbiljnosti uticaja na kratak (period od 2 godine) i dugi rok (period od 10 godina).

Na globalnom nivou, prema stepenu ozbiljnosti globalnih rizika, u kratkom roku (2 godine) 1. mesto zauzimaju tehnološki rizici (nedostatak informacija i dezinformacije), 2. mesto ekstremni vremenski događaji, a 3. mesto državni oružani sukobi.

Dugoročna perspektiva (10 godina) pokazuje da ekološki rizici preuzimaju vodeću ulogu: ekstremni vremenski događaji, gubitak biodiverziteta, kritične promene u Zemljinim sistemima i nedostatak prirodnih resursa zauzimaju prva četiri mesta na listi globalnih rizika.

U Srbiji, ekološki rizici su prepoznati, ali nedostaje akcija da se oni smanje

Ocenjujući ekološke rizike iz perspektive nastalih šteta i događaja, može se zaključiti da percepcija ispitanika u Srbiji  velikoj meri odgovara stvarnom stepenu ugroženosti zemlje, posebno ako imamo u vidu da su poplave i toplotni talasi poslednjih godina izazvali oštećenja infrastrukture, ekonomske gubitke i ugrožavanje ljudskih života. 

Zagađenje vazduha, vode i zemljišta predstavlja značajan izazov u urbanim i industrijskim područjima Srbije, dok degradacija biodiverziteta i promene u lokalnim ekosistemima sve više utiču na poljoprivredu i kvalitet života.

S obzirom na izraženost ekoloških rizika, postavlja se pitanje: da li Srbija preduzima konkretne korake za njihovo smanjenje? 

Činjenice su da postoje inicijative za kontrolu zagađenja, unapređenje sistema za upravljanje vodama i otpadom, kao i razni programi za smanjenje emisija štetnih gasova iz energetskog sektora i industrije. 

U tom kontekstu, Srbija je 2025. godine dobila značajnu podršku Evropske unije potpisivanjem Sporazuma koji je vredan 325 miliona evra, od čega su 240 miliona bespovratna sredstva iz IPA fondova, za unapređenje sektora životne sredine i energetike. Program podržava održivo upravljanje otpadom, unapređenje infrastrukture za tretman otpadnih voda, prelazak na obnovljive izvore energije i smanjenje emisija štetnih gasova, uz razvoj strateških dokumenata i kapaciteta institucija. 

Takođe, krajem 2023. godine, Srbija je usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023–2030, zajedno sa Akcionim planom za 2024–2026. 

Program definiše korake za jačanje otpornosti zemlje na posledice klimatskih promena, uz jasno razrađene mere koje će se realizovati u prvoj fazi, do 2026. godine. U okviru ovog programa predviđen je i novi sistem za rano upozoravanje na ekstremne vremenske prilike u kojem učestvuje Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) koji omogućava brzo informisanje građana putem sms-a o predstojećim vremenskim nepogodama. 

Ipak, efikasnost zakona, strategija i obim preduzetih mera još uvek ne dostižu nivo koji bi značajno smanjio posledice ekstremnih vremenskih događaja i degradacije životne sredine. 

U narednom periodu je neophodna intenzivnija i aktivnija koordinacija između državnih institucija, lokalnih samouprava, privatnog sektora i civilnog društva, kao i kontinuirano praćenje i evaluacija rezultata. Samo blagovremene i odlučne mere mogu da ublaže posledice koje već osećamo – i prepoznajemo kao važne – i da obezbede održiviju i zdraviju budućnost za generacije koje dolaze.

O autorki

Dr Jelena Lukić Nikolić je vanredni profesor na Visokoj školi modernog biznisa u Beogradu, gde vodi Katedru za menadžment i marketing. Doktorirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a u svom naučnom radu je orijentisana na organizaciono ponašanje, ljudske potencijale i savremene tehnologije. Posebno proučava ciljeve održivog razvoja (SDG) i modele poslovanja koji doprinose društveno odgovornom i ekološki orijentisanom rastu i razvoju.