Savet Evrope napravio je ključni korak ka jačanju zaštite životne sredine: naime, u sredu, 14. maja, na sastanku Komiteta ministara u Luksemburgu, usvojena je prva međunarodna Konvencija o zaštiti životne sredine kroz krivično pravo koja omogućava efikasniju pravnu reakciju na ozbiljne ekološke prestupe, uključujući i one koji prelaze državne granice.
Kako se navodi u saopštenju, ovaj pravno obavezujući ugovor osmišljen je kao odgovor na „trostruku planetarnu krizu” – klimatske promene, zagađenje i gubitak biodiverziteta.
Konvencija predstavlja temelj nove ere u borbi za očuvanje naše planete kroz krivično pravo i državama nudi snažan pravni okvir za suzbijanje težih krivičnih dela prema životnoj sredini koja su u prošlosti često prolazila nekažnjeno ili nedovoljno procesuirano.
Samu konvenciju, donetu konsenzusom, protekle dve godine razvijali su stručnjaci i zainteresovane strane iz 46 članica Saveta Evrope, uz doprinos Evropske unije, Ujedinjenih nacija i Interpola, ali i civilnog društva.
Kriminalizovan je širok spektar prestupa u životnoj sredini, uključujući nelegalno zagađenje, upravljanje opasnim otpadom, trgovinu nelegalno posečenim drvećem i uništavanje zaštićenog staništa. Ovo omogućava državama da gone počinioce namernih dela koja su dovela do ekoloških katastrofa u rangu sa ekocidom.
Konvencija takođe uvodi i mehanizam praćenja kako bi se obezbedila efikasna primena i odgovornost. A sve uz ideju da uništavanje životne sredine nije samo neuspeh politike, već može da bude i krivično delo koje zahteva snažne pravne alate i međunarodnu saradnju.
„Ova Konvencija menja pravila igre za zaštitu životne sredine”, poručio je generalni sekretar Saveta Evrope Alain Berset.
„Ona se direktno suočava sa današnjim hitnim ekološkim pretnjama i koristi snagu krivičnog pravosuđa da brani našu planetu. Konvencija je jedan od stubova naše nove Strategije o životnoj sredini, a zajedno predstavljaju hrabar iskorak, povezujući zaštitu životne sredine sa ljudskim pravima, demokratijom i vladavinom prava.”
Savet Evrope je najstarija međuvladina organizacija za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava u Evropi. Osnovan je 1949. godine u Strazburu i danas okuplja 46 država članica, među kojima je i Srbija.
Iako se često pogrešno smatra delom Evropske unije, Savet Evrope je samostalna institucija fokusirana na standarde i instrumente za zaštitu osnovnih ljudskih prava, praćenje njihovog poštovanja i pravosudnu saradnju na celom kontinentu.
Pored nove Konvencije, Komitet ministara usvojio je i novu dugoročnu Strategiju o životnoj sredini, osmišljenu da se rastuća ekološka kriza tretira kroz prizmu ljudskih prava, demokratskog upravljanja i vladavine prava.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Međutim, bez obzira na navedene pomake, eksperti za ekološko pravo smatraju da je Savet Evrope propustio šansu da pravno zaštiti pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu u Evropi.
„Sramotno je da Evropа, 2025. godine, i dalje nije pravno priznala pravo na zdravu životnu sredinu kao osnovno ljudsko pravo”, ocenio je Sebastijen Dajk, viši pravnik u Centru za međunarodno ekološko pravo (CIEL), za Euronews.
Prema njegovim rečima, Švajcarska i Norveška predvodile su protivljenje priznavanju prava na životnu sredinu, uprkos sve većim dokazima o razornim posledicama ekoloških šteta.
Dajk veruje da Savet Evrope mora bez odlaganja započeti pregovore o protokolu za zaštitu ovog prava u okviru Evropske konvencije o ljudskim pravima.
„Ekološko uništenje ima žrtve – prave ljude koji trpe stvarnu štetu – i dok njihova prava ne budu zaštićena i pravda zadovoljena, civilno društvo neće odustati.”
