Klimatske promene su globalni fenomen i za njih se često kaže da ne poznaju granice.
Kada to kažemo najviše mislimo na činjenicu da će se klimatski uslovi promeniti u svim delovima sveta (mada ne jednako) i da nijedna država nije u stanju da ovaj problem reši samostalno.
Emisije gasova sa efektom staklene bašte isto utiču na atmosferu iz koje god države da dolaze i najteže posledice mogu da budu izbegnute samo ako sve zemlje sveta postignu dogovor i udruženo deluju kako bi se koncentracija ovih gasova u atmosferi smanjila.
Iako su sve navedene tvrdnje tačne, nisu sve zemlje na svetu podjednako ugrožene promenama koje se očekuju, i neće biti isto ako se krajem ovog veka nađete u Čadu ili u Švedskoj. Siromašnije države su zbog kombinacije različitih faktora mnogo više ugrožene od klimatskih promena i prve će osetiti najteže posledice.
U ovom tekstu ćemo pokušati da objasnimo zašto je baš tako.
Klimatski uslovi u ovim zemljama su već nepovoljni
Kada posmatramo geografski položaj siromašnih zemalja primećujemo da su one uglavnom smeštene u predelima koji već sada imaju nepovoljnu klimu. To su u velikoj meri tropske oblasti koje već imaju temperature znatno više od ostatka sveta i promenljive količine padavina tokom godine koje čine ove predele lošijim za poljoprivredne aktivnosti.
Uopšte, geografski položaj smatra se jednim od razloga za slabiju razvijenost ovih zemalja. U jednom od svojih istraživanja čuveni ekonosmista koji se bavi pitanjem klimatskih promena i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2018. godine, Vilijam Nordhaus, došao je do zaključka da tropske klimatske odlike imaju negativan uticaj na ekonomske performanse zemalja kada se uporede sa uticajem umerenih regiona.
Upravo ovi predeli su i među prvima koji će osetiti ozbiljne posledice klimatskih promena. Kada uzmemo u obzir da je njihovo stanovništvo već izloženo nepovoljnim vremenskim uslovima koji su jedan od glavnih razloga za slabiju razvijenost tih zemalja, jasno je da bi promene koje naučnici predviđaju u slučaju porasta temperature direktno ugrozile ljude koji sada žive u siromašnim državama, a njihov dalji razvoj učinile još težim.
Privreda ovih država je osetljivija na klimu
Struktura privrede bogatih i siromašnih država se značajno razlikuje. Manje razvijene zemlje su vrlo osetljive na direktne uticaje klimatskih promena zbog njihovog velikog oslanjanja na poljoprivredu i korišćenje prirodnih ekosistema.
Poljoprivreda je delatnost koja više od ostalih zavisi od klimatskih uslova: visoke temperature, suše, vremenske nepogode, grad, poplave… sve su to pojave koje u velikoj meri utiču na kvalitet i mogu dovesti do osetnih šokova i pada poljoprivredne proizvodnje.
Velika osetljivost manje razvijenih zemalja na klimatske promene zato je u znatnoj meri određena činjenicom da je ova privredna grana mnogo važnija u njihovim ekonomijama u odnosu na bogatije države.
Drugi važan faktor koji povećava osetljivost ovih država na klimatske promene je broj ljudi koji živi u ruralnim oblastima. Gotovo svi ljudi koji žive na selu zavise od poljoprivrede i biće ugroženi nastupajućim promenama jer će na njih će najviše uticati opšta degradacija životne sredine i promene u ekosistemima.
Suočeni sa novim teškoćama stanovnici iz ruralnih sredina sele se u gradove, gde uglavnom zbog nedostatka potrebnih veština i socijalnog kapitala pripadaju najsiromašnijim slojevima. Ljudi koji žive u teškim uslovima najugroženiji su od toplotnih talasa, vremenskih nepogoda i mogućih epidemija zaraznih bolesti čija učestalost će se povećati zbog klimatskih promena.
Siromašne zemlje imaju manju sposobnost za prilagođavanje novim uslovima
Za sprečavanje određenih posledica klimatskih promena je već sada kasno. U atmosferu su ispuštene ogromne količine ugljendioskida i sve države na svetu će morati da preduzmu razne korake kako bi se prilagodile.
Ono što je ovde problem je činjenica da nemaju sve države jednaku mogućnost prilagođavanja, tj. adaptacije. Ljudi će se prilagoditi klimi onoliko koliko im njihovi resursi i znanje dopuste, ali siromašnim državama nedostaju infrastruktura, finansijska sredstva, kao i pristup javnim servisima koji bi njihovom stanovništvu trebalo da pomognu u ovom zadatku.
Nedostatak novca je prepoznat problem i postoje razni međunarodni izvori finansiranja koji manje razvijenim državama pružaju bespovratna sredstva kako bi izgradili svoje adaptivne kapacitete. Opredeljena sredstva nisu dovoljna kako bi se učinilo sve što je potrebno, ali čak i da jesu, veliku prepreku još uvek predstavlja loše funkcionisanje zemalja u razvoju. Nedovoljna razvijenost institucija, veliki problemi sa korupcijom i nedostatak obrazovanog kadra u velikoj meri otežavaju sprovođenje projekata adaptacije na klimatske promene.
Produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih
Iz svega navedenog jasno je da bi klimatske promene mogle da doprinesu nejednakosti koja trenutno postoji između razvijenog i manje razvijenog dela sveta time što će praktično pojačati većinu razloga zbog kojih siromašne države već zaostaju.
Kada uzmemo u obzir i to da su bogatije države odgovorne za većinu emisija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu postaje očigledno da u problemu klimatskih promena postoji i značajan faktor nepravde koji razvijenim zemljama nameće i neku vrstu moralne odgovornosti da pojačaju napore kako bi se klimatske promene zaustavile, a adaptivni kapacitet manje razvijenih zemalja povećao.
Čak i kada bismo zanemarili moralni aspekt, bogatim državama bi bilo u interesu da se pozabave ovim problemom. Sve lošiji uslovi života u sirmašnim državama stvaraju pogodno tle za razne vrste nestabilnosti čije posledice u velikoj meri mogu uticati na svetsku ekonomiju i bezbednost.
