Prošlo leto bilo je najtoplije u istoriji merenja u Evropi. Vrućine su dovele do skoro 62 hiljade smrti u ukupno trideset pet evropskih zemalja, a posebno su pogubne bile za žensku populaciju.
Ovo su rezultati studije koja je nedavno objavljena u časopisu Nature Medicine, a koju je sproveo međunarodni tim naučnika predvođen Institutom za globalno zdravlje iz Barselone.
Nadležni organi su tokom leta 2022. godine zabeležili na desetine hiljada „viškova smrtnih slučajeva”, a istraživači su analizirali koliku su ulogu u smrtnosti igrali toplotni talasi koji su harali kontinentom.
Između 30. maja i 4. septembra u godini za nama, od posledica bolesti povezanih sa toplotom, preminulo je 61.672 Evropljana. Kako se navodi, najveći broj smrti desio se u Italiji (18.010), Španiji (11.324) i Nemačkoj (8.173).
U Italiji je takođe registrovan i najveći mortalitet u odnosu na populaciju, 295 smrti u milion bio je rezultat toplotnih talasa. Prate je Grčka (280 u milion), Španija (237 u milion) i Portugal (211 u milion).
Podaci razotkrivaju posebno izraženu osetljivost stanovnika Južne Evrope. Oni žive na jednom od poprišta klimatskih promena, izazvanih sagorevanjem fosilnih goriva, na kojima naučnici predviđaju sve ekstremnije letnje uslove, a samim tim i više stope smrtnosti.
Autori su proračunali da je prošlogodišnji toplotni talas bio smrtonosniji za žene: mortalitet je bio 63% viši nego kod muškaraca, sa 35.406 prevremenih smrti u odnosu na 21.667.
Pre dvadesetak godina, u leto 2003, evropski kontinent je prošao kroz sličnu situaciju: zbog toplotnih talasa život je izgubilo preko 70 hiljada ljudi.
Katastrofa je rezultovala time da mnoge zemlje, a pogotovo Francuska, donesu određene pakete mera kako bi u budućnosti zaštitili osetljive grupe stanovništva. Međutim, istraživanje otkriva da su dokazi o njihovoj efikasnosti su i dalje ograničeni.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
„Činjenica da je preko 61.600 osoba u Evropi umrlo od toplotnog stresa u leto 2022. godine uprkos tome što su, za razliku od 2003, mnoge zemlje već imale na snazi planove za prevenciju ukazuje na to da strategije prilagođavanja možda nisu dovoljne”, ocenio je istraživač Hičam Ačebak sa Instituta za globalno zdravlje iz Barselone.
„Ubrzano zagrevanje koje se opaža u poslednjoj deceniji potcrtava hitnu potrebu da se ponovo procene i znatno ojačaju planovi za prevenciju, obraćajući posebnu pažnju na razlike između evropskih zemalja i regiona, kao i starosni i rodni jaz koji trenutno rezultuju različitom ranjivošću na toplotu.”
Evropa se zagreva dva puta brže od globalnog proseka. Ukoliko izostane pravi odgovor iz perspektive zaštite zdravlja, naučni proračuni pokazuju da će se kontinent suočiti sa preko 68 hiljada prevremenih smrti godišnje do kraja decenije i preko 94 hiljada do 2040.
