Novembar 2020. četvrti je najsušniji novembar u Srbiji od 1951. Na svim meteorološkim stanicama su zabeležene padavine ispod proseka. Izuzev Loznice i Palića, količina padavina je bila ispod 50%, dok je u Banatu i na jugu Srbije, količina bila ispod 25% u odnosu na višegodnišnje proseke za novembar. Najmanja količina je osmotrena u Kuršumliji, samo 0.4 mm, te je tako za ovu stanicu, od kada na njoj postoje merenja protekli novembar bio najsušniji.
Suša je po mnogo čemu vrlo specifičan hazard. Naime, za nastanak suše potrebno je da postoji deficit padavina u dužem vremenskom intervalu, pa je suša u tom smislu na neki način vremenski razvučen fenomen, čije su posledice obično odložene i teže ih je percipirati. Ovo je verovatno razlog zašto suša privlači i manje pažnje javnosti u odnosu na hazarde čije posledice odmah vidimo, kao što su poplave ili šumski požari.
Različiti tipovi suše
Stručna literatura prepoznaje više tipova suše.
Meteorološka suša je period koji karakteriše izražen deficit padavina, u odnosu na neke očekivane višegodišnje proseke.
Poljoprivredna suša sa druge strane definiše se na način da je posledica nedostatka padavina u sprezi sa odgovarajućim isparavanjem vode iz tla, što u zbiru dovodi do deficita vode u tlu. Konačno odgovarajući deficit vode u tlu ima direktne posledice na razvoj poljoprivrednih kultura.
Hidrološka suša je tip suše koji nastupa kada usled manje količine padavina i deficita vode u tlu, dođe do smanjenja vodnih resursa na nekom području, u smislu količine površinskih i podzemnih voda.
Konačno, socio-ekonomska suša nastaje kada svi prethodno navedeni tipovi dovedu do eksplicitnih poremećaja u socio-ekonomskim tokovima.
Najbolji primer socio-ekonomske suše u Srbiji je suša iz 2012. kada je zbog značajnog nedostatka padavina tokom leta pored znatno manjeg prinosa kukuruza, došlo i do pojave aflatoksina u njemu. Kasnije se se ovaj toksin preneo u kravlje mleko, jer je korišćen u njihovoj ishrani. Konačno, mleko sa povišenom količinom aflatoksina, u odnosu na zakonom propisane vrednosti, se našlo u prodaji, što je proizvelo nezadovoljstvo javnosti i neku vrstu mini političke krize.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Više temperature u Srbiji pogoduju nastanku suše
Porast temperature, usled klimatskih promena, posebno pogoduje bržem razvoju i intenziviranju poljoprivrednih i hidroloških suša za koje je bitna i količina vode koja ispari iz tla ali i brzina kojom isparava. Zbog viših temperatura voda lakše isparava, pa i manji deiciti u padavinama mogu dovesti do pojave intenzivnije suše u smislu bržeg i lakšeg narušavanja ukupnog bilnsa padavina i isparavanja.
Iako u Srbiji trenutno ne postoji jasan trend u promeni ukupne količine akumuliranih padavina na godišnjem nivou, odnosno godišnje padavine su slične onim iz prošlosti, jasno je uočen povećan broj intenzivnih suša tokom toplijeg dela godine. Okvirno od početka marta do kraja avgusta.
Na meteorološkoj stanici u Beogradu za koju imamo osmatranja od 1888. godine, do 1970. je bilo zabeleženo 13 intenzivnih epizoda siše, dok je isti broj njih bio zabeležen u skoro duplo kraćem vremenskom intervalu nakon 1970. pri čemu je veći broj bilo zabeležen posle 2000. Najjača ikada zabeležena suša bila je 2003.
Sa druge strane u Srbiji, je osmotren i signal intenziviranja i povećane učestalosti ekstremnih padavina u kratkim vremenskim intervalima. Tako da je kod nas u zemlji slika promene režima padavina, koji donose klimatske promene, u smislu proširenja sušnih perioda, koji su prekinuti intenzivnim padavinama, vrlo jasna.
Ono što pokazuju klimatski modeli jeste da u budućnosti možemo očekivati nastavak ovog nepovoljnog trenda. Tako na primer, ukoliko Pariski sporazum ne bude ispunjen do kraja ovog veka, treba očekivati da će se suša, intenziteta kao iz 2012. događati osam puta u deset godina, dok je trenutna učestalost takvog događaja dva puta u deset godina.
Suše su odgovorne za veliku štetu
Iako sušni period kao što je bio period tokom novembra ove godine uglavnom prolaze neprimećeno, za trenutak se podsetimo samo da je i april ove godine bio izrazito suv. Suše su hazard za koji trebamo imati jasan plan prilagođavanja, i ublažavanja njihovih efekata u budućnosti. U prilog ovome ide i činjenica da je veći deo materijalnih gubitaka i šteta koje su zabeležene od 2000. usled meteoroloških i klimatskih ekstrema koji mogu biti povezani sa klimatskim promenama, a koji iznosi 7,5 milijardi evra, bio povezan sa sušama i visokim temperaturama.
Naravno, zadatak svih zadataka, je ispunjenje Pariskog sporazuma, i transformacija u ugljeničnoneutralno društvo, jer je to jedini način da svi potencijalni rizici koji proizilaze iz klimatskih promena ostanu u koliko-toliko prihvatljivim okvirima.
