Od početka 21. veka, u Srbiji su klimatski ekstremi napravili štetu od najmanje 10 milijardi evra

Foto: Nikola Johnny Mirković / Unsplash

Prema ovogodišnjem izveštaju o nacionalno utvrđenim doprinosima koji je Ministarstvo zaštite životne sredine podnelo Ujedinjenim nacijama, Srbija je usled klimatskih ekstrema od 2001. do 2024. godine pretrpela štete u iznosu od preko 10 milijardi evra. 

Ako bi se tom broju dodale i preliminarne procene o štetama usled suše u 2025. godini, iznos štete tokom poslednjih 25 godina popeo bi se na najmanje 12 milijardi evra – u proseku skoro pola milijarde evra godišnje!

Ali zadržimo se ipak na zvaničnoj proceni šteta od preko 10 milijardi evra. Šta nam tačno govori ova brojka, i kako bi trebalo da se odnosimo prema njoj? Kako bi država trebalo da reaguje? Do odgovora na ova pitanja najbolje je doći pažljivom disekcijom samog broja.

Od posledica klimatskih promena, po našu ekonomiju su najštetnije suše

Odmah treba istaći da se iza ove „desetke” kriju štetni uticaji različitih klimatskih ekstrema.

Oko 70% procenjene štete nastalo je usled suša koje su pogađale Srbiju u 2003, 2007, 2012, 2017, 2021, 2022. i 2024. godini – u proseku skoro svake treće godine. Dva najštetnija pojedinačna događaja, koja su odgovorna za trećinu ukupne štete, odnose se na sušu iz 2012. godine (17% ukupne štete) i majske poplave iz 2014. godine (16% ukupne štete). 

Pored suša i polava, kao uzročnici šteta pojavljuju se i oluje, bujične polave, šumski požari, snežna nevremena i slično.

Druga važna činjenica odnosi se na reč „najmanje” u izrazu „najmanje 10 milijardi evra”. 

Naime, procenjeni broj sadrži samo dve vrste finansijskih šteta: procene smanjenja vrednosti postojeće imovine i procene neostvarenih poljoprivrednih vrednosti. Prva grupa finansijskih šteta odnosi se na oštećenja ili uništenja zgrada, vozila, infrastrukture i slično; dakle, na direktne uticaje koje svako može da vidi svojim očima. 

Drugu grupu finansijskih šteta čine poljoprivredne vrednosti koje usled dejstva nekog klimatskog ekstrema nikada nisu stvorene. Te štete procenjuju se kao razlika vrednosti planirane i ostvarene poljoprivredne proizvodnje. 

Veliki broj drugih indirektnih ekonomskih šteta, poput negativnih uticaja klimatskih ekstrema na lančanu proizvodnju, na funkcionisanje saobraćaja, na snabdevanje vodom i električnom energijom ili na mentalno i fizičko zdravlje ljudi, ne doprinose ovoj procenjenoj šteti. 

Takođe, usled složenosti procesa prikupljanja i procenjivanja, brojne finansijske štete prođu „ispod radara”. Iz pomenutih razloga, sintagma kojom se iskazuje šteta ove vrste uvek sadrži reč „preko”, „više od”, „najmanje” ili „barem”. 

Dakle, deset milijardi evra ne predstavlja tačnu vrednost štete, već najmanju procenjenu štetu.

Tokom posebno „neslavnih” godina, klimatska šteta činila je i do 1-5% BDP-a Srbije

Stvarna vrednost štete, koja uključuje indirektne ekonomske štete i neregistrovane finansijske štete, uvek je veća od procenjene, a u zavisnosti od metoda procene, razlika može prevazići i 100%. 

DesInventar, referenta baza podataka o štetama od elementarnih nepogoda u Srbiji, koja bi trebalo da predstavlja svojevrsno nacionalno blago, pored toga što nema unete neregistrovane štete, sadrži i nedopustivo veliki broj očigledno potcenjenih šteta. 

Ukratko, moguće je da је zbir stvarnih šteta u Srbiji od početka 21. veka i preko 20 milijardi evra, mada razlika između zvanične i stvarne brojke verovatno nije baš toliko velika.

Poređenjem godišnjih šteta sa vrednošću BDP, može se dobiti mera relativnog značaja šteta u odnosu na trenutnu ekonomsku snagu države. 

Od 24 ispitivane godine, u devet godina odnos godišnjeg zbira šteta prema BDP bio je veći od 1%. Najveći odnosi bili su 2012. i 2014. godine: štete su ovih godina iznosile 5,36% odnosno 5,21% BDP-a Srbije. 

Ovo su izuzetno značajne brojke, naročito ako se ima u vidu da je najveći deo tog procenta zapravo direktno izgubljena dodata vrednost, dok jedan deo predstavlja gubitak kapitala. 

Među devet posebno neslavnih godina nalaze se i četiri od poslednjih pet godina: 2020, 2021, 2022. i 2024. godina, kada je odnos šteta i BDP bio redom 1,02, 1,77, 2,25 i 2,12%. Zanimljivo je da se na toj listi nalaze samo dve godine pre 2012: 2003. i 2007. godina. Iako se nameće zaključak da je relativan uticaj šteta porastao tokom poslednjih godina, ipak treba uvažiti činjenicu da su podaci o štetama nepotpuni i taj zaključak uzeti sa rezervom.

Međutim, izvesno je da je zbog klimatskih promena došlo do povećanja intenziteta i učestalosti najvećeg broja klimatskih ekstrema. Ako i nema snažnih dokaza o porastu relativnog značaja šteta u godini, svakako postoje brojni dokazi koji svedoče o porastu intenziteta i učestalosti samih šteta. 

Drugim rečima, do šteta bi dolazilo i u svetu u kom ne bi postojale klimatske promene, ali je gotovo izvesno da bi one bile manje i ređe nego što jesu.

Kako tumačiti značaj ovih brojki – i da li je šteta od preko 10 milijardi evra nešto što treba da nas zabrine?

Nažalost, odgovor na poslednje pitanje je potvrdan. 

Štete od klimatskih ekstrema zavise od dva činioca: od geofizičke i od društvene stvarnosti. Za Srbiju, oba činioca su nepovoljna. 

Sa jedne strane, na osnovu klimatskih indikatora, znamo da se nalazimo u oblasti izraženih klimatskih promena; sa druge strane, prema društveno-privrednim pokazateljima, nismo spremni za ono što nas očekuje. Kao građanima najranjivije i jedne od najmanje spremnih evropskih zemlja u kontekstu klimatskih promena, brojka od 10 milijardi evra štete za četvrt veka bi trebalo da nam bude poziv za buđenje, i to u prvom redu donosiocima odluka.

Za početak, neophodno je da se poboljša upravljanje bazom DesInventar. To je aktivnost koja ne iziskuje nikakva dodatna ulaganja, a donela bi veliku vrednost. Izuzetno je važno raspolagati kvalitetnim podacima o uticajima klimatskih ekstrema. Ono što je merenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u politikama ublažavanja, to je beleženje šteta u politikama prilagođavanja.

U oba slučaja, u pitanju su mere pomoću kojih se prati uspešnost primene različitih klimatskih politika. 

Istovremeno, treba što pre otpočeti sa sprovođenjem svih aktivnosti predviđenih Programom prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Imajući u vidu da je prilagođavanje na klimatske promene u najvećoj meri javno dobro, a da je obezbeđivanje javnih dobara po definiciji opterećeno rizikom od korupcije, politike prilagođavanja je potrebno sprovoditi na transparentan, efikasan i efektivan način. 

Preduslov za to je demokratsko i međunarodno-integrisano društvo zasnovano na vladavini prava, u kojoj se obrazovanje, prosvećenost i nauka visoko vrednuju. Obrazovanje i prosvećenost važni su kako bi ljudi razumeli i na ispravan način tumačili značaj klimatskih promena, dok je nauka neophodna kako bi se društvo usmeravalo u pravcu primene ispravnih klimatskih politika.

O autoru

Uroš Davidović je meteorolog i doktorand na Ekonomskom fakultetu u Beogradu koji se bavi ekonomijom klimatskih promena.