Nova studija: Od prethodnih 365 dana, u Srbiji su čak 73 bila „ekstremno topla”

FOTO: Nikola Johnny Mirković / Unsplash

U godinu dana od maja 2024. do maja 2025. godine, svaka druga osoba na planeti doživela je makar 30 dana ekstremno visokih temperatura. 

Ovo je jedan od mnogih uznemiravajućih rezultata upravo objavljene studije koju su potpisale organizacije Climate Central, World Weather Attribution i Klimatski centar Crvenog krsta, a koja sadrži analize globalnih temperatura od 1. maja 2024. do 1. maja 2025. godine.

Kako se navodi u studiji, koja je objavljena uoči Dana borbe protiv vrućina 2. juna, klimatske promene su doprinele drastičnom porastu broja ekstremno toplih dana. 

Pod „ekstremno toplim danima” podrazumevaju se dani tokom kojih je maksimalna temperatura viša od 90% izmerenih temperatura na toj lokaciji u periodu od 1991. do 2020. godine. 

Pošto se odnosi na lokalne normale temperatura, ova mera uključuje ekstremna odstupanja tokom cele godine, uključujući i tokom zime.

U Srbiji, broj izmerenih ekstremno toplih dana je 73 – to je svaki peti dan u toku proteklih godinu dana. Zajedno sa drugim zemljama regiona kao što su Hrvatska, Rumunija i Bugarska, Srbija spada u države koje su imale najviše vrelih dana u Evropi.

Srbija u proseku za 1,4 °C toplija – u svetskom vrhu tokom prethodnih godinu dana

Od 73 ekstremno topla dana u Srbiji, procenjuje se u studiji, 26 su „dodale” klimatske promene. Drugim rečima, skoro ceo jedan mesec ekstremno visokih temperatura u Srbiji ne bi se dogodio da se klima nije drastično promenila poslednjih decenija (više o metodologiji dole). 

Istovremeno, studija nudi i uvid u prosečnu temperaturnu anomaliju – porast – tokom ovih godinu dana u odnosu na referentni period 1991-2020, za svaku zemlju sveta. Ovi podaci, koji su rezultat neposrednog merenja i poređenja, takođe prave jednu izrazito upečatljivu sliku.

Naime, jedna jedina zemlja na svetu imala je hladniju godinu od proseka: Island. A evropske zemlje, od Baltika do Balkana, imale su najveća na svetu odstupanja od nekadašnje normale. 

Period od maja 2024. do maja 2025. u Srbiji bio je za 1,4°C topliji od normale za 1990-2020, što je osmi najviši zabeleženi porast u svetu u ovom periodu – porast koji deli sa komšijskim zemljama Crnom Gorom, Hrvatskom, Rumunijom, Albanijom i Grčkom. 

Ovo nije iznenađujuće: Srbija se nalazi u regionu Mediterana i jugoistočne Evrope koji je „vruća tačka” klimatskih promena, odnosno koji se zagreva brže od svetskog proseka, a Srbija spada u klimatski ranjivije zemlje sveta. 

U studiji su posebno izdvojenih 67 ekstremnih događaja – perioda povišenih temperatura koji korespondiraju sa toplotnim talasima. 

Jedan takav događaj, toplotni talas koji je zahvatio i Srbiju tokom leta 2024. godine, a kada su bile zabeležene temperature u proseku za 3,8 °C više od normale, istraživači Climate Central procenjuju da je bio čak 11 puta verovatniji usled klimatskih promena.

Kako je izračunat broj ekstremno toplih dana koji su dodale klimatske promene?

Metodologija ove studije oslanja se na poseban indeks koji su razvili istraživači Climate Central pod imenom indeks klimatskog pomeraja (Climate Shift Index).

Ovaj indeks koristi istorijske podatke i rezultate klimatskih modela kako bi procenio verovatnoću pojave neke temperature na određenoj lokaciji, a zatim poredi istu tu verovatnoću sa procenjenom verovatnoćom te temperature u simulacijama u kojem se klimatske promene nisu dogodile – koje su i sami proizvodi klimatskih modela.  

Kako navode u studiji, broj ekstremno toplih dana koji su dodale klimatske promene dobija se jednostavno: od broja procenjenih ekstremno toplih dana u toku godine (u Srbiji 73) oduzme se broj takvih procenjenih dana koji bi se dogodio bez klimatskih promena (u Srbiji 47). Rezultat je 26, odnosno broj ekstremno toplih dana koje su po ovoj metodologiji dodale klimatske promene. 

Uticaj klimatskih promena je vrlo moguće veći nego što studija pokazuje

Iako su rezultati uznemiravajući, treba da shvatimo da je sasvim moguće, čak i verovatno, da ova studija potcenjuje posledice klimatskih promena. 

Naime, prvo i osnovno jeste da se studija odnosi na odstupanja temperatura u odnosu na normalu za tridesetogodišnji period od 1991. do 2020. godine – ali ova normala je već pomerena u odnosu na period pre uticaja klimatskih promena.

Primera radi, ako uporedimo naše zvanične normale za Beograd koje nudi Republički hidrometeorološki zavod, možemo videti da je za period 1991-2020. godišnja normala temperature 13,2 °C. 

Međutim, ako se pomerimo trideset godina u prošlost, ta normala se menja – u periodu od 1961. do 1990. godine, njena vrednost na istoj mernoj stanici na Vračaru bila je 11,9 °C, manja za preko jedan stepen Celzijusa.

Jedan stepen Celzijusa je ogromna brojka kada govorimo o godišnjim normalama, jer takve promene normala omogućuju drastične promene u ekstremima. Zbog toga i govorimo o dalekosežnim posledicama globalnog zagrevanja, koje je po aktuelnim procenama dostiglo „samo” 1,3 °C u odnosu na preindustrijski period.

Ovakve studije, koje pokrivaju čitavu planetu, daju široku sliku i ne mogu precizno obraditi svaki lokalni događaj. Kada govorimo o ekstremima na lokalnom nivou, slika može biti znatno složenija. 

Intenzitet i trajanje ekstremnih događaja mogu biti dodatno pojačani urbanizacijom, promenama u korišćenju zemljišta ili lokalnom cirkulacijom – koja i sama može biti izmenjena kao posledica klimatskih promena.

Pored toga, globalne studije se često oslanjaju na primeni jednog uniformnog indeksa, dok sama procena uticaja klimatskih promena (atribucija događaja) u velikoj meri zavisi od načina na koji je ekstrem definisan. 

Zbog toga je važno da pored ove globalne slike razvijamo i lokalizovane studije, kako bismo tačnije procenjivali uticaj ekstremnih prilika na naše neposredno okruženje. To se posebno odnosi na zemlje sa slabije razvijenim meteorološkim sistemima, kao i sa slabijom dokumentacijom posledica ekstremnih događaja.

Analiza upravo lokalnih ekstrema, kako temperatura tako i pojava kao što su suše, jedno je polje istraživanja našeg aktuelnog istraživačkog projekta EXTREMES na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.

O autorki

Milica Tošić je doktorantkinja na Fizičkom fakultetu u Beogradu. U svom istraživanju bavi se modeliranjem klime, izučavanjem ekstremnih klimatskih i vremenskih događaja i drugih posledica klimatskih promena.