Od plavih kitova koji se sudaraju sa brodovima do slonova koji se hrane usevima u selima, pod uticajem klimatskih promena sve je više sukoba između ljudi i životinja koji mogu da prouzrokuju povredu ili smrt sukobljenih strana, pokazuje naučni rad objavljeno u časopisu Nature Climate Change. Konflikti se definišu kao interakcija ljudi i životinja koja završava negativno po jednog ili oba aktera.
Zbog rastućih temperatura na svetu, voda, hrana i zdravo mesto za život postaju sve oskudniji. Suočeni sa nemogućnošću da ostvare neke od svojih osnovnih potreba, ljudi i životinje osvajaju nova, prethodno nenaseljena staništa, a takođe se menja i njihovo ponašanje.
Sve to dovodi do porasta u broju sukoba između ljudi i životinja, kao i do štete na imovini ili gubitka sredstava za život ili pak života samog.
Autori istraživanja, koje je predvodio Univerzitet u Vašingtonu, otkrivaju da se broj studija koji povezuju klimatski kolaps sa konfliktima tokom poslednjih deset godina uvećao četiri puta u poređenju sa dve ranije decenije. Upozoravaju i na izuzetnu širinu već pogođenih teritorija.
Naučnici su proučavali ukupno 49 slučaja sukoba između ljudi i životinja na svim kontinentima, osim na Antarktiku, kao i u svih pet okeana. U proučavane konflikte bili su uključeni sisari, ptice, ribe, gmizavci i beskičmenjaci.
Čak 80% studija navelo je promene u temperaturi i padavinama kao glavni uzročnik sukoba između ljudi i životinja. Kao najčešće posledice konflikta bile su navedene povreda ili smrt ljudi (43% studija) i životinja (45%).
Tako su slonovi i tigrovi nakon šumskih požara, posle suše, naselili nove oblasti na Sumatri što je rezultovalo u najmanjem jednom tragičnom stradanju čoveka. Manje dramatična situacija primećena je u Škotskoj gde dolazi do povećanja broja gusaka. Ove ptice jedu travu koju su stočari namenili za svoje ovce.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Otapanje leda na Arktiku primorava polarne medvede da češće love hranu na kopnu. Od 1970. do 2005. broj interakcija ljudi sa njima u kanadskoj varoši Čerčil (provincija Manitoba), koja se smatra svetskom prestonicom polarnih medveda, utrostručio se.
Ništa bolje stanje nije ni u vodi: usled učestalijih morskih toplotnih talasa menja se vreme migracija plavih kitova što dovodi do više sudara sa brodovima.
Kako se navodi, sukobi između ljudi i životinja već predstavljaju vodeći razlog opadanja populacije i izumiranja među velikim sisarima što može izazvati promene ekosistema. Istraživači ističu da je potrebno mapirati područja eventualnih budućih konflikta i pronaći načine da se oni minimizuju kao što je razvoj sistema za rano upozoravanje o kretanju životinja.
