Da li je predsednik Svetske banke klimatski skeptik?

Foto: DFID - UK Department for International Development Graham Carlow

Brojne nezavisne organizacije i istraživački centri, među njima i Evropska klimatska fondacija, pozvali su na ostavku Dejvida Malpasa, aktuelnog predsednika Svetske banke. Malpas je, naime, gostujući na panelu u Njujorku u utorak, 20. septembra, odbio da kaže da li se slaže sa naučnim konsenzusom o klimatskim promenama.

Prateći raniju optužbu bivšeg američkog potpredsednika i nobelovca Ala Gora, koji je Malpasa nazvao “klimatskim skeptikom”, moderator panela i novinar Nju Jork Tajmsa Dejvid Geles upitao je decidno Malpasa:

“Da li prihvatate naučni konsenzus da ljudska upotreba fosilnih goriva ubrzano i opasno zagreva našu planetu?”

“Ne znam, nisam naučnik”, odgovorio je Malpas. 

Njegova izjava uzrokovala je lavinu reakcija i komentara, prvo na društvenim mrežama a zatim i u medijima i saopštenjima različitih organizacija. Da se razumemo: ova izjava nije izolovani incident. Svetska banka se već godinama nalazi na meti kritika zbog svojih aktivnosti u svetlu klimatskih promena.

Naime, Svetska banka se 2016. godine obavezala da će svoja finansiranja uskladiti sa zahtevima tada novog Pariskog sporazuma. Međutim, kako piše američka organizacija Friends of the Earth, Svetska banka je svejedno nastavila da pomaže industriji fosilnih goriva, postupcima kao što su ulaganje u infrastrukturu, ali i u “posrednike” kao što su investicione banke, za koje obaveze u pogledu borbe protiv klimatskih promena ne postoje. 

Štaviše, mada je napustila praksu direktnog finansiranja naftnih poduhvata, Svetska banka je od 2015. godine uložila oko 12 milijardi dolara u projekte industrije fosilnih goriva, najpre u prirodni gas.

Od njenog nastanka krajem Drugog svetskog rata, predsednike Svetske banke imenuje predsednik SAD na period od pet godina. Dejvida Malpasa imenovao je tadašnji predsednik SAD Donald Tramp 2019. godine.

Pre nego što je imenovan na svoju trenutnu poziciju, Malpas je bio glavni ekonomista u investicionoj banci Ber Sterns, zamenik sekretara u američkom Ministarstvu finansija, a služio je i u upravnim odborima mnogobrojnih organizacija – uključujući i Institut Menhetn, konzervativnu organizaciju koja se protivi aktuelnim klimatskim politikama, a koju su decenijama finansirali, između ostalog, naftne kompanije kao što je ExxonMobil i poznati “skeptični” fondovi kao što su fondacije Merser i Koh.

U međuvremenu, u razgovoru sa američkim CNN-om 22. septembra, Dejvid Malpas je izjavio kako “je jasno da emisije gasova staklene bašte izazivaju čovekovi poduhvati, uključujući industriju fosilnih goriva”, dodajući kako “nije skeptik”.

Ali ovo nije samo priča o stavu predsednika Svetske banke. Ukoliko ova moćna organizacija zaista prihvata naučni konsenzus o klimatskim promenama i odredbe Pariskog sporazuma, krajnje je vreme da preokrene svoje finansijske politike.