Fotografija: EPS (TENT A)
Smrtonosno zagađenje vazduha iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu tokom 2022. godine povećalo se u odnosu na 2021. i to za sve tri regulisane zagađujuće materije, sumpor-dioksid, PM čestice i azotne okside, pokazuje peto izdanje izveštaja „Uskladiti ili zatvoriti”, koji je danas objavila organizacija Bankwatch, uz podršku Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Pet godina od kako su 1. januara 2018. godine stupili na snagu novi zakonski standardi zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu, u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana koje su uključene u nacionalne planove za smanjenje emisija (NERP) u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Kosovu*, i dalje su bile 5,6 puta više od dozvoljenih.
Takođe, emisije PM čestica bile su 1,8 puta više od dozvoljenih, a po prvi put su premašene i dozvoljene emisije azotnih oksida.
U Srbiji su emisije sumpor-dioksida iz NERP postrojenja i dalje 4,8 puta veće od dozvoljenih. Termoelektrana Kostolac B nastavila je višestruko da prekoračuje ograničenja emisija sumpor-dioksida uprkos izgradnji postrojenja za odsumporavanje. Termoelektrana je emitovala preko četiri i po puta više sumpor-dioksida od dozvoljenog. Još uvek nije jasno da li je reč o tehničkim problemima ili se radi o pokušaju Elektroprivrede Srbije (EPS) da uštedi novac i poveća proizvodnju.
„Nivo zagađenja na Zapadnom Balkanu je potpuno neprihvatljiv”, ocenio je Davor Pehčevski iz Bankwatcha. „Vlade se moraju uhvatiti u koštac sa situacijom i ne smeju dozvoliti da energetska preduzeća donose svoja pravila. Potreba da se smanji zagađenje i povećaju energetska efikasnost i održivi oblici obnovljive energije, veća je nego ikad. Zbog grubih omaški u ranijim godinama, sada sve treba uraditi dvostruko brže.”
Prema rečima Hristine Vojvodić, pravne savetnice iz RERI-ja, kontinuirano kršenje međunarodno prihvaćenih obaveza, čijom primenom bi dugoročno trebalo da se smanji zagađenje vazduha na Zapadnom Balkanu, govori o odnosu vlasti prema svojim građanima, njihovom zdravlju i životnoj sredini. „Izveštaj pokazuje da prethodnih pet godina nema pomaka u smanjenju zagađenja.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Uz kršenje Nacionalnih planova za smanjenje emisija, Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora ne poštuju ni obavezu ograničenog radnog vremena termoelektrana na ugalj. Crnogorska termoelektrana „Pljevlja” radi nezakonito od kraja 2020. godine, kada je premašila dozvoljenih 20.000 radnih sati. U 2022. pridružile su joj se termoelektrane Tuzla 4 i Kakanj 5 u Bosni i Hercegovini, kao i TE „Morava” u Srbiji, koje su takođe radile preko dozvoljenih 20.000 sati.
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i CEE Bankwatch uputili su žalbu Sekretarijatu Energetske zajednice jer se Srbija ne pridržava pravila o kontroli zagađenja i dozvoljava dalji nezakoniti rad termoelektrane „Morava”.
Sva postrojenja i dalje nastavljaju s radom. Uprkos tome što je Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo brojne postupke protiv pomenutih zemalja, to nije bilo dovoljno da izazove njihovu reakciju.
