FOTO: Marcin Jozwiak / Unsplash
Srbija je danas u nečemu šampion Evrope: nijedna evropska zemlja nema veći udeo uglja u proizvodnji struje od nas.
Pre samo 15 godina, slika je bila znatno drugačija. Tada je Poljska bila „šampion”, a mnoge zemlje Evrope, kao što su Češka, Nemačka i Bugarska, bile su kao i Srbija dominantno oslonjene na ugalj u proizvodnji električne energije, sa udelom preko 50%.
Ali 15 godina je dovoljno vremena da se vide promene – samo što to u ovom slučaju umnogome ne važi za Srbiju.
Smanjenje udela uglja nije se dogodilo samo u bogatim zemljama Evropske unije, već i u našem komšiluku. I tu opet nije reč samo o Bugarskoj, ili Rumuniji – i Severna Makedonija je poslednjih godina smanjila udeo uglja sa istorijskih ~70% na nešto preko 30%.
U gotovo svim ovim slučajevima, „krivac” za napuštanje uglja je razvoj obnovljivih izvora, najpre solara.
Ono što nam pokazuju primeri svih ovih evropskih zemalja jeste da postepeno napuštanje uglja nije samo obaveza – već i nešto što je sasvim moguće uraditi.
Činjenica da Srbija u ovoj oblasti stagnira već godinama posebno je porazna zato što sve bolje znamo posledice takvog oslanjanja na ugalj.
Nisu u pitanju samo emisije ugljen-dioksida i doprinos globalnom zagrevanju; dokazi su sve jasniji da su naše termelektrane jedan od primarnih krivaca za naš katastrofalno zagađen vazduh.
Pored toga, sagorevanjem uglja i odlaganjem ogromne količine otpada koji nastaje, mi trujemo naša zemljišta i naše vode arsenom, uz niz drugih štetnih posledica koje je teško ispratiti i izmeriti.
Iza nas je još jedno vrelo, sušno, i izrazito sunčano leto. A sve ove godine treba da posmatramo kao propuštenu priliku: dok je Sunce pržilo, ogromne neiskorišćene površine u Srbiji, od krovova do napuštenih poljoprivrednih i industrijskih zemljišta, mogle su proizvoditi megavat-časove čiste struje.
Ali nisu, jer solarnih panela nije bilo. Umesto toga, mi smo sagorevali ugalj i zagađivali okolinu. Daleko severnije, u Nemačkoj ili Britaniji, radio je daleko veći broj solarnih panela, iako je njihov solarni potencijal daleko manji.
Srbija jeste napravila prvi korak sa procesom gašenja termoelektrana „Kolubara” i „Morava” – ali i taj postupak, koji se odnosi samo na naše najstarije elektrane, nepotrebno se otegao godinama.
Kao što je prethodnih 15 godina bilo vreme propuštenih prilika, tako će biti i u budućnosti, osim ukoliko se Srbija ne probudi i ne krene ozbiljno u transformaciju svoje prljave energetike.
Naravno, nije sve samo do solara, ali solarna energija je danas toliko jeftina i jednostavna za ugradnju da su se u zemljama u našem komšiluku „solarne revolucije” događale za samo par godina. Da li ćemo to videti i mi?
