Foto: Wikimedia / Kitty Terwolbeck
Zaleđena prostranstva Arktika ubrzano postaju vruće tačke klimatskih promena: ovaj se polarni region zagreva skoro četiri puta brže u odnosu na globalni prosek.
Međutim, porast temperature nije samo puki kvantitativni podatak, već se zagrevanje odražava i na osetljive arktičke ekosisteme i na svakodnevicu ljudi.
Posledice se opažaju i na jednom pomalo neobičnom mestu – aerodromu na Svalbardu.
U blizini norveškog gradića Longjearbjen, najsevernije naseobine sa preko 1.000 stanovnika, nalazi se i najseverniji aerodrom na svetu sa komercijalnim letovima.
Kada se sedamdesetih godina prošlog veka postavljala pista duga 2.300 metara, niko nije očekivao da će sloj permafrosta ispod nje početi da se topi.
Ali to je upravo ono što se trenutno dešava, piše CNN.
Doslovan prevod permafrosta sa engleskog je „trajni mraz” što delimično sugeriše i njegovu definiciju: permafrost je zamrznuto tlo koje se na temperaturi ispod nule nalazi najmanje neprekidno dve godine, a ovakvo stanje može trajati znatno duže, i do nekoliko hiljada godina. Njegova debljina varira od ispod jednog metra do preko 1.500 metara.
U leto, kada je vreme toplije, gornji – tzv. aktivni – sloj iznad permafrosta na Svalbardu otapa se, a onda u zimu opet mrzne.
Od 1998. godine, na stanici Jansonhaugen, na dvadesetak kilometara od Longjearbjena, u svetlu porasta temperature, primeti se trend „debljanja” ovog aktivnog sloja: sloj koji se topi sada je za oko 35 centimetara deblji nego kada je počelo merenje.
„Tokom letnjih meseci svakodnevno moramo pažljivo da proveravamo pistu”, rekao je novinarima menadžer aerodroma Ragnhild Komisrud, „zato što zemlja može da ulegne u bilo kom trenutku.”
„Ovo je izazov za koji očekujemo da će se vremenom pogoršavati.”
U jednoj studiji iz 2005. godine navodi se da će se aktivni sloj na aerodromu na Svalbardu, sa daljim zagrevanjem, povećavati, a da je njegova kritična granica 1,7 metara, odnosno 170 centimetara.
Dugoročno gledano, odmrzavanje gornjeg sloja permafrosta moglo bi da dovede do problema sa stabilnošću infrastrukture i objekata.
Za oko 2.500 hiljade tamošnjih stanovnika, ova pista ranjiva na klimatske promene veoma je bitna, i to ne samo za privatna putovanja: da se aerodrom zatvori, većina osnovnih namirnica morala bi da se doprema brodovima, a takvo putovanje može da potraje i do dva dana u jednom smeru.
Ipak, izazovi otapanja permafrosta ne staju na jednom aerodromu: u riziku od rastuće nestabilnosti tla su i stambeni objekti, putevi i mostovi.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Iako je permafrost pre svega karakterističan za delove kopna oko Severnog pola, posebno za Sibir, Aljasku i sever Kanade, ima ga i na područjima izuzetno velike nadmorske visine kao što je Tibet.
Naposletku, otapanje permafrosta globalni je problem: u njemu su uskladištene ogromne količine gasova sa efektom staklene bašte poput ugljen-dioksida i metana, a njihovo oslobađanje dovelo bi do velikog porasta temperature.
Procenjuje se da je količina ugljen-dioksida u permafrostu čak četiri puta veća od količine koju su ljudi ispustili u modernim vremenima.
