Ove godine, trešnjin cvet u Kjotu procvetao je 26. marta, što je najraniji datum cvetanja od kada se ono beleži u ovom japanskom gradu. Tradicija zapisivanja tačnog datuma cvetanja trešnjinog cveta, vesnika proleća u Japanu i simbola prolaznosti života, datira još od 812. godine.
Od tada su stanovnici Kjota godinama beležili ovaj datum, a podaci koje su prikupili pružili su nam uvid u to kako su klimatske promene i globalno zagrevanje uticali na promenu vremena cvetanja. Naime, sudeći po pomenutim podacima, trešnjin cvet sada cveta u proseku oko devet dana ranije u odnosu na početak dvadesetog veka.
Ovaj dugačak period praćenja cvetanja oslikava porast lokalne temperature kroz vreme, povezan sa procesom urbanizacije i globalnim zagrevanjem. Posledica, koja nam daje samo jedan od primera uticaja klimatskih promena na živi svet, jeste da sada trešnjin cvet cveta ranije nego što je ikada cvetao u prethodnih 1200 godina.
Pupoljci trešnjinog cveta formiraju se još tokom leta prethodne godine, a na vreme cvetanja učitu različiti faktori, među kojima je najznačajnija temperatura koja vlada tokom zime i ranog proleća. Japanska Meteorološka Agencija razvila je metodu pomoću koje svake godine predviđa datume prvog dana cvetanja i punog cvetanja na više lokacija duž Japana. Na Okinavi cvetanje obično počinje u januaru, a do Kjota i Tokija stiže krajem marta ili početkom aprila.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Širom nacije se ova predviđanja prate preko medija, a kada trešnjin cvet procveta, običaj je da se meštani sa porodicom i prijateljima okupljaju ispod ovih vesnika proleća i uživaju u hrani i piću. Smatra se da je ovaj običaj nastao u Nara periodu (710-794), kada su cvetovi trešnjinog cveta opčinili ljude svojom lepotom.
