FOTO: iz arhive autora
Uz Specijalni rezervat prirode „Obedska bara”, u jednoj hrastovoj šumi, stabla pokazuju posledice ovogodišnje suše.
Naime, nova merenja pokazuju da su ovi hrastovi tokom 2026 godine, usled suše, ostvarili prosečan radijalni prirast od oko 1,5 milimetra.
Poređenja radi, analiza godova pokazala je da je prosečan godišnji prirast tokom prethodnih 20 godina iznosio 2,9 milimetara – drugim rečima, prirast je ove godine bio dvostruko manji.
Ovakve podatke otkrivaju nam tzv. pametni senzori, postavljeni na reprezentativna stabla, koji omogućavaju da razumemo kako naše drveće zaista „oseća” sušu koja je ove godine, u kombinaciji sa visokim temperaturama, izazvala značajan stres za šumske ekosisteme širom zemlje.
Naime, pametni senzori beleže promene u rastu i fiziološkom stanju stabla gotovo u realnom vremenu, pružajući nove mogućnosti za praćenje posledica klimatskih promena na šumske ekosisteme. Oni su bili predmet novog istraživanja, koja su u Srbiji sprovedena u okviru projekta SmartTogether koji je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije.
U toku suše, drvo može ući u stanje vodnog deficita, koje pametni senzori mogu da prate u realnom vremenu
Ova godina bila je obeležena izraženom sušom, a dugotrajan nedostatak padavina, visoke temperature vazduhe i nepovoljni hidrološki uslovi posebno su uticali na vitalnost drveća duž velikih vodenih tokova, poput Dunava i Save, povećavajući njegovu osetljivost na bolesti, štetočine i druge stresne faktore.
Kada nema dovoljno padavina, a temperature su visoke, voda iz zemljišta postaje sve teže dostupna. Istovremeno, stablo preko listova gubi vodu u procesu transpiracije. Ako gubitak vode postane veći od količine koju koren može da nadoknadi, drvo ulazi u stanje vodnog deficita.
Pametni senzori, zasnovani na tehnologijama „internet stvari” (Intenet of Things, IoT), omogućavaju da pratimo sušu iz perspektive samog stabla, odnosno da ispratimo kada je drvo počelo da oseća nedostatak vode, koliko je taj stres trajao i koliko brzo se oporavilo nakon kiše.
Drugim rečima, sušu više ne posmatramo samo kroz ono što se događa oko stabla, već i kroz ono što se događa u samom stablu.
dr Srđan Stojnić, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u Novom Sadu
dr Marko Stojanović, Institut za istraživanje globalnih promena Češke akademije nauka
Ovi senzori automatski beleže veoma suptilne, mikrometarske promene u stablu, koje ljudsko oko ne može da primeti. Te promene nastaju usled rasta stabla, ali i promene njegovog vodnog statusa, odnosno sadržaja vode u tkivima.
Tokom dana, kada su temperatura i isparavanje veći, stablo gubi više vode i može doći do njegovog blagog skupljanja. Tokom noći, kada je gubitak vode manji i kada se vodni bilans poboljšava, stablo se ponovo širi. Kada premaši prethodno dostignuti prečnik, taj deo promene predstavlja stvarni rast.
Međutim, tokom duže suše stablo često ne uspeva potpuno da nadoknadi izgubljenu vodu i vrati se na prethodne dimenzije, što ukazuje na sve izraženiji vodni stres.
Pametni senzori, postavljeni na sama stabla, mogu neprekidno, tokom čitavog dana i noći, u različitim vremenskim uslovima, da beleže promene i da ih pretvaraju u svojevrsni „digitalni zapis” ponašanja stabla, koji se putem mobilnih mreža šalje na servere i prikazuju u realnom vremenu, te naučnici mogu svakodnevno da posmatraju ne samo uslove u kojima drvo raste, već i njegov odgovor na te uslove.
Posledice nisu samo dehidratacija i smanjena vitalnost, već i i smanjeno stvaranje drvne biomase, a time i manje ugljenika vezanog u drvetu
Stvarne posledice suše bile su još ozbiljnije od „samo” dvostruko manjeg prirasta u toku godine.
Naime, tokom leta stabla se nisu suočavala samo sa uobičajenim dnevnim gubitkom vode, već i sa dugotrajnim vodnim deficitom koji nisu uspevala da nadoknade tokom noći.
Podaci pokazuju da je takav deficit trajao gotovo neprekidno od kraja maja do kraja avgusta, približno 95 dana, a da je od sredine juna postajao sve izraženiji.
dr Srđan Stojnić, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u Novom Sadu
dr Marko Stojanović, Institut za istraživanje globalnih promena Češke akademije nauka
Stabla su imala relativno povoljne uslove za rast od druge polovine marta do početka juna. Nakon toga, radijalni rast je usporio pojavom sušnog perioda, nakon čega beležimo njegov kratak oporavak, da bi oko sredine juna gotovo potpuno prestao. Od tada do kraja posmatranog perioda vodni deficit se sve više produbljivao.
To znači da stabla gotovo polovinu vegetacionog perioda nisu beležila dalji radijalni rast, već su bila usmerena na održavanje vodnog bilansa i osnovnih životnih funkcija. Drugim rečima, stabla nisu mogla da iskoriste gotovo polovinu vegetacionog perioda za rast, jer su se borila za čisto preživljavanje.
Ovaj drugi deo vegetacione sezone, koji je u ovoj šumi protekao pod snažnim uticajem suše, posebno je važan zbog dugoročnog vezivanja ugljenika.
Naime, u tom periodu zidovi već formiranih ćelija novog drveta nastavljaju da se zadebljavaju. U njih se ugrađuje ugljenik usvojen tokom fotosinteze, koji potom ostaje dugoročno vezan u drvetu. Dugotrajna suša može ograničiti i ovaj proces, a time smanjiti količinu ugljenika ugrađenu u drvo.
Suša može da dugoročno da utiče na rast stabla, sa posledicama i u narednoj sezoni
Drvo ne živi samo od jedne vegetacione sezone. Ono mora da uđe u zimu sa određenim rezervama energije, kako bi na proleće moglo normalno da započne novi rast.
Ako pogledamo naše podatke, možemo konstatovati da su stabla u periodu kada je trebalo da obnavljaju svoje rezerve i pripremaju se za narednu vegetacionu sezonu, bila izložena veoma nepovoljnim uslovima sa nedostatkom vode.
To znači da nisu samo izgubila deo ovogodišnjeg prirasta, već mogu u narednu godinu ući sa manjim rezervama i slabijom sposobnošću da odmah krenu u intenzivan rast. Posledice jedne sušne godine mogu da se osećaju i u narednoj vegetacionoj sezoni.
Posebno je opasno kada se sušne godine nadovezuju jedna na drugu, jer nova snažna suša može zateći već oslabljena stabla i dovesti do njihovog odumiranja, naročito imajući u vidu mogućnost nastavka visokih temperatura i sušnih uslova tokom 2027. godine.
Klimatske promene donose sve češće periode visokih temperatura i produžene periode bez padavina. Za šumske ekosisteme posebno je važno razumeti ne samo koliko su takvi događaji česti, već i kako se stabla sa njima nose.
Ako možemo dovoljno rano da uočimo da određena stabla ulaze u stanje izraženog vodnog stresa, dobijamo dragocenu informaciju o njihovoj otpornosti.
Dugoročno, ovakva merenja mogu pomoći da se utvrdi koje vrste i koja stabla bolje podnose sušne uslove, a koja su osetljivija. To je važno i za buduće upravljanje šumama.
Podaci sa pametnih senzora mogu doprineti boljem razumevanju toga gde su šume najranjivije, kako se oporavljaju nakon suše i koje karakteristike čine stablo otpornijim.
O autorima
Dr Srđan Stojnić je naučni savetnik u Institutu za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada. Bavi se genetikom, oplemenjivanjem i očuvanjem genetičkih resursa šumskih vrsta drveća, sa fokusom na uticaj klimatskih promena i abiotičkih faktora stresa na fiziološko stanje drveća. Učestvuje na većem broju nacionalnih i međunarodnih projekat, finansiranih u okviru različitih programa – Horizon, Interreg Danube, IPA cross-border i European Climate Initiative (EUKI).
Dr Marko Stojanović je naučni saradnik na Institutu za istraživanje globalnih promena Češke akademije nauka. Bavi se ekofiziologijom šumskog drveća, posebno uticajem suše i klimatskih promena na rast stabala, korišćenje vode i skladištenje ugljenika. U istraživanjima kombinuje analizu godova sa kontinuiranim praćenjem rasta, protoka vode i formiranja drveta. Učestvuje u međunarodnim projektima, a kao istraživač iz dijaspore podržava razvoj savremenog praćenja stanja šuma i razmenu znanja sa naučnim institucijama u Srbiji.
