FOTO: United Nations Environment Programme (UNEP)
Svet će u narednih par godina prekoračiti granicu zagrevanja od 1,5 °C, potvrđuje novi izveštaj Ujedinjenih nacija.
Probijanje granice iz Pariskog sporazuma je sada neminovno, o čemu je ranije ove godine pisao dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu:
„Granica od 1,5 °C bila je usvojena kao ‘ambiciozniji cilj’ u Pariskom sporazumu, jer nam aktuelni podaci i zakoni fizike govore da bi zaustavljanje zagrevanja na toj tački sprečilo mnoge ekstremne posledice klimatskih promena, među kojima su i topljenje ledenih pokrivača i podizanje globalnih nivoa mora.”
„Međutim, ova granica će uskoro umesto ‘ambicioznog cilja’ i ‘predmeta projekcija’ postati – stvar istorije.”
U novom izveštaju, Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) detaljno objašnjava šta tačno znači probijanje ove granice, i kakvi scenariji nas čekaju u budućnosti.
Prilagođavamo se na nove uslove, ali su uslovi sve gori
Od smrtonosnih toplotnih talasa, preko sve češćih suša i katastrofalnih poplava, do topljenja glečera i nestajanja ekosistema, posledice klimatskih promena su svake godine sve jasnije.
Samim tim, poslednjih godina smo svedoci buđenja kolektivne svesti: države i lokalne uprave, privatni sektor i građanske inicijative sve više rade na tome da se prilagodimo na izmenjene uslove, kako bismo sačuvali ljudske živote, zdravlje, ekosisteme i naše ekonomije.
Nije neobično to što je prilagođavanje (adaptacija) postalo ključna tema – u pitanju su aktivnosti koje su lokalne, sa neposrednim, ostvarivim i vidljivim pozitivnim ishodima. Ako zabranimo rad na otvorenom u toku toplotnog talasa, ili izgradimo „klimatska skloništa” u gradovima, možemo već sutra da vidimo pozitivne posledice po naše zdravlje i komfor.
Ali novi izveštaj UN vrlo jasno objašnjava zašto prilagođavanje, iako neophodno, mora u stopu pratiti globalnu borbu za zauzdavanje (mitigaciju) klimatskih promena: „Mitigacija ostaje neophodna zato što ona određuje skalu i trajanje budućih klimatskih rizika”, piše u izveštaju.
U prevodu, od toga koliko će svet biti zagrejan u budućnosti zavisiće cena i uspešnost naših politika prilagođavanja. Nije samo „lakše” prilagoditi se na svet koji je zagrejan na 1,5 °C od onog u kojem je zagrevanje dostiglo 3 °C, već zagrevanje može prelaziti granice nakon kojih prilagođavanje postaje jednostavno nemoguće.
Gde će se zaustaviti zagrevanje?
Kako pokazuje izveštaj, globalni projekat zauzdavanja je u ovom trenutku daleko od cilja. Nove procene pokazuju da će se aktuelnim tempom zagrevanje planete dostići 1,5 °C u narednih par godina, najverovatnije do kraja ove decenije.
Koliko je ovo probijanje neminovno pokazuje nam i preostali „karbonski budžet”: da bi se zagrejala na 1,5 °C, atmosferi Zemlje je neophodno još 130 milijardi tona ugljen-dioksida. Poređenja radi, fosilna industrija je samo tokom 2024. emitovala oko 40 milijardi tona CO2.
Ovim tempom, probićemo granicu za tri do četiri godine; da bismo se zaustavili na toj granici, emisije bi morale linearno da padaju do nule u narednih šest godina. To se neće dogoditi.
Po aktuelnim procenama, trenutne politike napuštanja fosilnih goriva svejedno će zagrejati planetu na 2,6 °C iznad preindustrijskih nivoa do kraja ovog veka; najambiciozniji scenario koji predstavlja UN, a koji podrazumeva implementaciju svih postojećih klimatskih politika, svejedno predviđa zagrevanje od 1,8 °C do 2100. godine.
Važno je smestiti ove brojke u adekvatni kontekst: svaka od ovih granica je već katastrofalna, ali svaka granica je istovremeno i drastično bolja od naredne. Moramo nastaviti klimatsku borbu sa znanjem da smo dobrim delom već izgubili, i sa ciljem da u budućnosti taj poraz bude što manji.
Ako želimo da govorimo o „pobedi”, to bi značio povratak – prvo na nivo zagrevanja ispod 1,5 °C, a onda, vremenom, i povratak u vreme pre klimatskih promena. Ali kako pokazuje UN, i taj prvi cilj je u ovom trenutku dalek, i podrazumeva duge periode tzv. neto-negativnih emisija CO2.
Da li je moguće preokrenuti stvari i ponovo „ohladiti” Zemlju?
„Da bismo pokazali koja količina neto-negativnih emisija je neophodna da bi se globalna temperatura smanjila”, navodi izveštaj, „na globalnom nivou, obnova šuma i pošumljavanje trenutno uspeva da ‘zarobi’ oko 2,2 milijarde ugljen-dioksida godišnje. Čak i kada bi emisije iz fosilnih goriva pale na nulu, i kada bi se u potpunosti zaustavilo krčenje šuma, bilo bi potrebno oko 100 godina upornog pošumljavanja sadašnjim tempom kako bi se globalna temperatura spustila za 0,1 °C.”
U teoriji, postoje tehnologije koje „uklanjaju” ugljen-dioksid iz atmosfere, bilo direktno iz vazduha ili sagorevanjem goriva bez emitovanja gasova staklene bašte, ali njihova upotrebljivost je vrlo upitna. U ovom trenutku, upotreba ovih tehnologija na globalnom nivou ‘zarobljava’ hiljadu puta manje ugljen-dioksida od pošumljavanja, piše UN.
Drugim rečima, povratak u ranije doba je u teoriji moguć, ali je gotovo van našeg trenutnog horizonta.
Da bi se uopšte pričalo o tome, potrebno je da države sveta sprovedu ne samo tranzicije ka „neto-nula” ekonomijama, već da to shvate samo kao usputni korak – cilj treba da nam budu „neto-negativne” emisije, odnosno globalna ekonomija koja polako, kroz decenije i vekove, smanjuje količinu CO2 u atmosferi i time ispravlja greške fosilnog doba.
Posledice zagrevanja trajaće dugo nakon što se zagrevanje zaustavi
U međuvremenu, moramo govoriti o posledicama.
Kao što bi atmosferi bili potrebni vekovi da se ohladi, čak i ako bismo smanjivali količinu ugljen-dioksida, tako će buduće generacije posmatrati i doživljavati posledice klimatskih promena dugo nakon što prestanemo potpalu. Tačno koje posledice će osećati najpre zavisi od temperature na kojoj se zaustavimo.
Primera radi, nestanak toplovodnih korala je već u toku, jer se njihova osetljivost procenjuje na oko 1,2 °C globalnog zagrevanja. Kako navodi UN, ovi organizmi, koji stvaraju čitave morske i okeanske ekosisteme, gotovo sigurno će nestati do kraja veka, i to nepovratno, ako se zagrevanje ne zaustavi na bar 2 °C. I u tom slučaju je njihovo preživljavanje upitno, ali makar jeste moguće.
Sa druge strane, po trenutnim nivoima zagrevanja, Grenland je već počeo dugi proces gubitka oko dve trećine svog leda – on će trajati vekovima.
Zajedno sa gubitkom leda na Arktiku i Antarktiku, kao i topljenjem glečera, budući prosečni nivo svetskog mora porašće za više metara. U pitanju je spora, ali nezaustavljiva promena; ona će nastaviti svoj tok i u slučaju zaustavljanja emisija, a potencijal za „preokret” je u ovom trenutku dalek i nejasan.
Naša planeta, drugim rečima, ne živi istom brzinom kao i mi, i nažalost tek ćemo otkrivati nove posledice emisija CO2.
U susret ovim izazovima, UNEP predlaže tri faze globalnog odgovora.
Prvo je potrebno hitno smanjiti emisije i zauzdati zagrevanje na najmanje moguće nivoe, uz hitne mere prilagođavanja za najugroženije zajednice i ekosisteme.
Zatim je neophodno napustiti fosilna goriva, dostići „makar” neto-nula emisije i dostići vrhunac globalnog zagrevanja.
Na kraju, treća faza je dugoročna otpornost: paralelni razvoj društava sa neprekidnim neto-negativnim emisijama, uz trajne i proverene mere prilagođavanja na nove uslove.
