Ujedinjene nacije (UN) objavile su nedavno veliki, sedmi globalni izveštaj o životnoj sredini, simbolično naslovljen „Budućnost koju biramo”.
Na preko 1.100 strana, ova sveobuhvatna publikacija nudi pregled ključnih ekoloških izazova naše planete, od zagađenja vazduha i vode do klimatskih promena, ali takođe pruža uvide u važnost i isplativost zauzdavanja ovih rastućih problema.
Na ovom kompleksnom izveštaju za Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) radilo je 200 istraživača. Oni su istakli da klimatske promene, uništavanje prirode i zagađenje ne smeju i dalje da se posmatraju kao isključivo ekološke krize.
„Sve to podriva našu ekonomiju, sigurnost hrane, sigurnost vode, zdravlje ljudi, a takođe su bezbednosna pitanja, što dovodi do sukoba u mnogim delovima sveta”, ocenio je profesor Robert Votson, ko-predsedavajući ove procene.
Koliko duboko smo zaglibili verovatno najbolje pokazuje sledeći podatak: neodrživa proizvodnja hrane i fosilnih goriva nanose štetu životnoj sredini koja u proseku iznosi pet milijardi dolara… Svakog sata.
U pitanju je brojka do koje je došao Gardijan u svojoj analizi, a na osnovu proračuna iz izveštaja. Ona se dobija kada se ukupna godišnja ekološka šteta, nastala industrijskom poljoprivredom i sagorevanjem uglja, nafte i gasa, a koja iznosi čak 45 hiljada milijardi dolara, podeli sa brojem sati u godini (8.760).
Naravno, pravu cenu neodrživih praksi civilizacije je teško proračunati, ali izveštaji poput ovog daju nam okvirnu sliku, a kvantifikujući njene razmere, čine štetu iole manje apstraktnom.
Kako se procenjuje, najveće troškove po životnu sredinu prave sistemi proizvodnje hrane, 20 hiljada milijardi dolara godišnje, zatim saobraćaj (13 hiljada milijardi) i proizvodnja struje iz fosilnih goriva (12 hiljada milijardi).
Ipak, ukoliko bi se saobraćaj i elektroenergetiku stavili u istu kategoriju, zbog utemeljenosti na prljavim energentima, njihovi zbirni troškovi od 25 hiljada milijardi godišnje nadmašili bi proizvodnju hrane.
Kada bi ovi troškovi koje snosi društvo, poput zagađenja ili zdravstvenih problema, bili ugrađeni u cenu hrane i energije, ovi proizvodi bi osetno poskupeli.
Evo i jednog konkretnog primera iz studije: iz perspektive klimatskih promena, društveni trošak emisija ugljenika procenjuje se na 1.056 dolara po toni, što je oko 15 puta više u odnosu na cenu ugljenika u sklopu evropskog Sistema za trgovinu emisijama (EU ETS).
Podsećamo da su emisione dozvole u okviru evropskog ETS-a među najskupljim takvim instrumentima na svetu, odnosno da zagađivači u EU plaćaju među najvećim svetskim taksama na ugljenik.
Poređenja radi, naš nacionalni porez na ugljenik će za početak koštati zagađivače četiri evra po toni.
Pred nama su dva puta
Sa rastom populacije kojoj treba više hrane i energije, većinski proizvedenih na način koji truje planetu i uništava prirodni svet, ekološke krize se produbljavaju.
Ali ideja izveštaja nije da nas samo suoči sa „surovim istinama”, već da nam pokaže alternativni put.
Veća održivot je moguća. Međutim, zahteva političku hrabrost, kažu autori, koja bi se i te kako isplatila…
„Ulaganjem u globalnu transformaciju sistema – od energetike do hrane – možemo izbeći devet miliona prevremenih smrti do 2050. godine, od kojih su mnoge posledica smanjenog zagađenja vazduha”, napisala je u predgovoru Inger Andersen, direktorka UNEP-a.
„Do 2050. godine možemo izvući 200 miliona ljudi iz pothranjenosti i 150 miliona ljudi iz ekstremnog siromaštva. Takođe, do 2050. možemo obezbediti pristup bezbednim izvorima vode za dodatnih 300 miliona ljudi. I mnogo više od toga. Da, to će podrazumevati početne troškove, ali postoji dugoročan povrat investicije: globalne makroekonomske koristi od ovog puta pojavljuju se 2050. i rastu na 20 hiljada milijardi dolara godišnje do 2070. godine, nakon čega naglo rastu.”
Ako nasuprot tom potencijalnom ekološkom i ekonomskom procvatu, nastavimo istim putem kao do sada – pokrećući naše ekonomije fosilnim gorivima, eksploatišući netaknute resurse, uništavajući prirodu i zagađujući životnu sredinu – štete bi se samo nagomilavale, upozorava se.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Autori izveštaja navode i dokle bi nas ova stranputica dovela:
- Klimatske promene „zbrisale” bi 4% globalnog godišnjeg BDP-a do 2050. godine, odnoseći brojne živote i povećavajući prisilne migracije;
- Pretnja od propasti Amazonske prašume i urušavanja ledenih ploča postala bi verovatnija;
- Izgubili bismo na stotine miliona dodatnih hektara prirodnog zemljišta;
- Vitalne vrste, poput oprašivača, bile bi desetkovane, a dostupnost hrane bi opala;
- Zagađenje vazduha u gradovima bi se nastavilo, pri čemu bi samo fine čestice godišnje uzrokovale oko četiri miliona prevremenih smrti;
- Čvrsti otpad, koji trenutno iznosi preko dve milijarde tona godišnje, gotovo bi se udvostručio, pretvarajući naš svet u toksično smetlište.
„Promena je uvek teška, pogotovo kada je u tako velikom obimu”, zaključila je Inger Andersen. „Ali promeniti se moramo. Pred čovečanstvom su dve budućnosti. Hajde da izaberemo pravu!”
