Klimatski model koji su razvili istraživači Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT), predvođeni Kerijem Emanuelom, pokazuje da se u poslednjih 150 godina povećava učestalost i destruktivnost uragana u severnom Atlantiku.
Istorijski zapisi o aktivnosti uragana nad Atlantikom, koji sežu do 1851. godine pokazuju da je uragana bilo sve više kako su godine prolazile, međutim takav trend se lako može pripisati slabijem vođenju evidencije tokom ranijeg perioda. Da je takav slučaj moguć pokazala je jedna prethodna studija koja je zaključila da je statistički bilo verovatno da su brodovi, čije službene beleške predstavljaju glavni istorijski izvor za rani period, zbog svojih ruta mogli da propuste neke olujne događaje.
Drugo istraživanje, koje se oslanja na satelitske podatke, potvrđuje da uragani postaju snažniji zbog globalnog zagrevanja. Snimci iz svemira pokazuju da su uragani postali jači, ali kratko vremensko razdoblje koje obuhvata satelitska era nije bilo dovoljno da se reši nedoumica oko njihove učestalosti.
Pitanje koje je ostalo nerešeno – da li uragani postaju i sve učestaliji?
Iz tog razloga, istraživači predvođeni Keri Emanuelom, u svojoj studiji nisu koristili istorijske izvore i upotrebili su klimatski model kako bi rekonstruisali istoriju uragana i tropskih ciklona širom sveta. Rezultati njihove studije, koji su nedavno objavljeni u naučnom časopisu Nature Communications, otkrivaju da se učestalost uragana u severnom Atlantiku zaista povećava u poslednjih 150 godina, slično onome što pokazuju istorijski zapisi. Analiza pokazuje da je olujnih aktivnosti u prošlosti bilo više nego što zapisi beleže, ali da je tokom godina sa klimatskim promenama rasla i njihova učestalost.
Zanimljivo je da je sveukupno povećanje olujne aktivnosti zabeleženo samo nad severnim Atlantikom, dok isti trend nije primećen u ostatku planete. Model pokazuje da se učestalost tropskih ciklona nije značajno promenila na globalnom nivou u poslednjih 150 godina.
Istraživači sa MIT-a ističu da je moguće da su promene uzrokovane globalnim zagrevanjem, koje nema nužno jednolike efekte na čitav svet, već može da ima drugačije efekte u različitim regionima. Na primer, globalno zagrevanje može da utiče na slabljenje vodenih struja u okeanima globalno, što može da ispolji snažnije efekte na severni deo Atlanskog okeana, nego u ostalim delovima sveta.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Naučnici su ranije ukazali da neki efekti klimatskih promena kao što su toplije temperature okeana i porast nivoa mora mogu biti glavni faktor povećanog intenziteta uragana. Poslednji izveštaj Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC) procenjuje da bi zagrevanje planete moglo da poveća učestalost i snagu budućih oluja, trend kakvom već svedočimo sa pojavom rekordnih uragana Jota i Eta prošle godine.
