Švajcarsko selo Blaten pre katastrofe / foto: Johannes Löw, Wikimedia
U sredu, 28. maja, u popodnevnim časovima odlomio se veliki deo glečera u švajcarskim Alpima. Lavina leda, kamenja i blata survala se niz planinu i sravnila sa zemljom gotovo celo jedno selo u kantonu Vale, na jugu zemlje.
Desetak dana ranije, zbog nadolazeće opasnosti od odrona, evakuisano je oko 300 stanovnika sela Blaten, kao i stoka.
„Desilo se nezamislivo”, kazao je Matijas Belvald, predsednik Blatena, na pres konferenciji. „Izgubili smo selo, ali ne i naša srca. Iako selo leži pod ogromnim gomilama ruševina, znamo gde naše kuće i crkva moraju biti ponovo izgrađene.”
Zastrašujuće klizište izazvano kolapsom lednika Birč uništilo je preko 130 kuća, a najmanje jedna osoba vodi se kao nestala. U pitanju je muškarac star 64 godine koji nije bio među evakuisanim.
„Na prvi pogled, 90% sela je zatrpano”, izjavio je državni savetnik Stefan Gancer za švajcarski radio i televiziju SRF.
Društvenim mrežama kruže snimci koji su uhvatili trenutak urušavanja lednika i prikazuju razmere katastrofe: na njima se vidi džinovski oblak prašine kako kulja niz planinske padine ka dolini. A ispod sve te prašine su led, kamenje i blato. Prema navodima iz švajcarskih medija, oko devet miliona tona ruševina prekrivalo je lednik.
Oko dve nedelje napukli lednik zloslutno je visio iznad slikovitog zaseoka koji se nalazi u dolini Lečental, izazivajući brigu među ekspertima, vlastima i meštanima. Sam krah očekivao se danima unazad: lednik se ka dolini pomerao tempom između 2,5 i 3,5 metra dnevno, saopšteno je krajem prošle nedelje iz Kancelarije za prirodne nepogode u kantonu Vale.
Urušavanje lednika Birč jedno je od najvećih pomeranja masa koje je do sada zabeležio Švajcarski seizmološki zavod (SED). Procenjuje se da će oporavak od štete trajati godinama.
Ipak, opasnost i dalje nije prošla: zvaničnici su upozorili da bi klizište moglo da izazove poplave u pogođenom području. Na lokalnom nivou proglašeno je vanredno stanje zbog naslaga glečerskih ruševina, dugih oko dva kilometra, koje su blokirale reku Lonca.
„Postoji ozbiljan rizik od stvaranja ledene brane, koja bi mogla poplaviti dolinu nizvodno”, rekao je Antoan Žako, zvaničnik vojne bezbednosti.
Zbog toga su moguće dodatne evakuacije – a kao mera predostrožnosti, kasno u sredu evakuisano je još 16 ljudi iz dva sela nizvodno.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
I dok su ekipe na terenu i dalje angažovane na proceni štete i ublažavanju posledica katastrofe, stručnjaci podsećaju da ovakvi događaji nisu izolovani slučajevi, već deo šire slike sve ozbiljnijih klimatskih promena koje pogađaju Alpe.
Glaciolozi iz Švajcarske već godinama upozoravaju na ubrzano topljenje glečera u svetlu globalnog zagrevanja. Upravo je ova evropska nacija dom najvećeg broja lednika u Evropi, ali se oni pod uticajem klimatskih promena ubrzano povlače.
Od 2000. godine, švajcarski lednici izgubili su gotovo 40% svoje ukupne zapremine. Kroz godine, sa pojačavanjem klimatskih promena, ovaj trend se ubrzava: zbog rekordno visokih temperatura, samo tokom 2022. i 2023. godine, Švajcarska je izgubila 10% lednika.
A sudbina švajcarskih lednika zavisi od naše uspešnosti u smanjenju emisija gasova koji zagrevaju atmosferu.
„Ako nastavimo kao do sada, praktično svi glečeri u švajcarskim Alpima nestaće do 2100. godine”, naglasio je u skorašnjem intervjuu jedan od vodećih švajcarskih glaciologa, dr Danijel Farinoti. „S druge strane, ako postignemo ciljeve iz Pariskog sporazuma i zauzdamo globalno zagrevanje između 1,5 i 2 °C, naši unuci bi i dalje mogli da vide makar četvrtinu švajcarskog leda.”
Pored direktnih posledica kao što su odroni, poplave i uništavanje infrastrukture, klimatske promene prete da trajno izmene prirodnu i društvenu sliku alpskih regiona. Da li će se taj scenario ostvariti, zavisi od naših budućih odluka i klimatske akcije koja ih prati.
