Novo istraživanje pokazuje koliko se vegetacioni period promenio u poslednjih nekoliko decenija u Srbiji. Da li naša poljoprivreda može da se prilagodi?

FOTO: Sara Rostenne / Unsplash

• Vegetacioni period je deo godine tokom kojeg biljke imaju povoljne uslove za rast i razvoj, pre svega u pogledu temperature i dostupnosti vode
• U Srbiji, vegetacioni period obuhvata interval od aprila do oktobra, mada njegov početak i završetak variraju u zavisnosti od geografske širine, nadmorske visine, reljefa i mikroklimatskih uslova
• Novo istraživanje pokazuje koliko se vegetacioni period širom zemlje „pomera” usled klimatskih promena: počinje ranije i traje duže
• Promene nisu svuda iste, već su najizraženije u istočnim delovima Srbije, u Pomoravlju, južnoj Srbiji i Beogradu
• Istovremeno, usevi u ovim krajevima trpe i veći toplotni stres, a klimatski ekstremi kao što su kasni prolećni mrazevi, letnje suše i toplotni talasi sve više ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju
• Srbija se može prilagoditi na ove promene, ali to zahteva strateški pristup problemu

Širom Srbije, vegetacioni period se značajno promenio poslednjih decenija. On počinje ranije, duže traje i znatno je više toplotno opterećen, pokazuje istraživanje grupe autora sa Univerziteta u Nišu i Univerziteta u Prištini – Kosovska Mitrovica, objavljeno u časopisu Environmental Monitoring and Assessment.

Istraživanje je poredilo razliku između dva tridesetogodišnja perioda: 1961-1990. i 1991-2020, i pokazalo koliko su se pomerili temperaturni pragovi u različitim delovima Srbije.

Temperaturni pragovi u poljoprivredi: Zašto je važno kada temperature dostignu 5, 10 i 15 °C?

Temperaturni pragovi od 5, 10 i 15 °C predstavljaju biološki utemeljene granice koje označavaju ključne faze razvoja biljaka.

• Prag temperature od 5 °C vezan je za početak vegetacione aktivnosti i izlazak biljaka iz zimskog mirovanja;
• Temperaturni prag od 10 °C označava uslove neophodne za intenzivan rast većine ratarskih kultura;
• Prag od 15 °C karakteriše razvoj termofilnih biljaka, ali istovremeno predstavlja granicu nakon koje se rizik od toplotnog stresa naglo povećava.

Naravno, prelazak temperaturnog praga ne podrazumeva samo jednokratan porast dnevne temperature iznad određene vrednosti, već se utvrđuje na različite načine u zavisnosti od cilja analize — na primer, kroz broj uzastopnih dana sa srednjom temperaturom iznad praga, ili putem suma temperatura iznad definisane granične vrednosti.

Praćenjem ovih pragova može se precizno utvrditi trajanje vegetacionog perioda. 

Promene u vremenu dostizanja ovih pragova znače da se čitav biljni ciklus u hronološkom smislu pomera, što ima direktne posledice po planiranje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom.

Istraživanje je pokazalo da se u Srbiji ova tri temperaturna praga danas dostižu nekoliko dana ranije u toku godine u odnosu na posmatrani period iz 20. veka: 7,8 dana ranije za prag od 5 °C, zatim 4,4 dana za prag od 10 °C i čak 8,7 dana za temperaturni prag od 15 °C. Zato kažemo da širom Srbije vegetacioni period počinje ranije. 

Ali prosek na nivou države ne nudi nam čitavu sliku. Iako su promene u periodu rasta i razvoja biljaka registrovane širom države, njihov intenzitet pokazuje jasnu prostornu diferencijaciju.

Naime, u brdsko-planinskim oblastima, najveća promena je snažno produženje perioda sa temperaturama iznad 15°C, gde visokoplaninski ekosistemi sada imaju termičke odlike karakteristične za nizijske uslove.

Ali najizraženije promene zabeležene su u nizijskim i istočnim delovima Srbije (Zaječar, Negotin), u Pomoravlju, delovima južne Srbije (Niš, Leskovac, Vranje), kao i u većim urbanim centrima poput Beograda, gde je značajan faktor efekat tzv. urbanog ostrva toplote. U ovim oblastima, koje predstavljaju značajne poljoprivredne rejone, identifikovan je i najizraženiji rast indeksa toplotnog stresa, što ih čini posebno važnim za buduće projekte prilagođavanja.

Šta je indeks toplotnog stresa i šta nam on otkriva o stanju naše poljoprivrede?

Indeks toplotnog stresa (Heat Stress Index, HSI) je značajan indikator koji povezuje klimatske promene sa njihovim direktnim biološkim i poljoprivrednim posledicama.

Ovaj pojam ne odnosi se samo na pojavu visokih temperatura, već na njihovo trajanje i učestalost u periodima kada su biljke u aktivnim fazama rasta, cvetanja i formiranja prinosa (tzv. fenološkim fazama razvoja).

Kada temperature tokom dužeg perioda prelaze fiziološke granice tolerancije biljaka, dolazi do smanjenja efikasnosti fotosinteze, poremećaja u cvetanju i oplodnji, ubrzanog starenja biljaka i povećane potrebe za vodom, što direktno utiče na stabilnost i visinu prinosa.

Kako pokazuje novo istraživanje, najviše vrednosti indeksa HSI su na području istoka i jugoistoka Srbije (Leskovačka, Niška i Vranjska kotlina), Timočke krajine (Zaječar, Negotin), Velikog Pomoravlja (Ćuprija). Najmanje vrednosti su zabeležene na planinskim stanicama jugozapada Srbije (Zlatibor, Sjenica) i u Podrinju (Loznica).

Za poljoprivredu u Srbiji ove promene imaju dvostruki efekat. Sa jedne strane, produženje vegetacione sezone i povećana akumulacija toplote mogu omogućiti raniju setvu, potencijalno veći prinos i uvođenje novih kultura.

Međutim, sve izraženiji klimatski ekstremi – kasni prolećni mrazevi, letnje suše, učestaliji i duži toplotni talasi kao i povećanje brojnosti štetočina – često redukuju ili u potpunosti eliminišu navedene prednosti.

Posebno su osetljive ratarske kulture, kao i voćarstvo i vinogradarstvo, jer su faze cvetanja i oplodnje izrazito osetljive na visoke temperature, naročito u područjima sa ograničenim mogućnostima navodnjavanja.

Rešenje je prilagođavanje poljoprivrede novim uslovima

Prvi i najvažniji pravac adaptacije odnosi se na usklađivanje poljoprivrednog kalendara sa novim klimatskim uslovima. 

Temperaturni pragovi od 5 i 10°C dostignuti su ranije, što otvara mogućnost za pomeranje rokova setve i sadnje, ali i upozorava na rizike – raniji početak vegetacije ne znači nužno stabilnije uslove, jer kasni mrazevi i dalje mogu da se jave. 

Drugi ključni aspekt adaptacije tiče se upravljanja toplotnim stresom tokom leta. Zapravo, letnji deo vegetacione sezone sve češće će predstavljati ograničavajući faktor, a ne resurs. 

Adaptacija u tom kontekstu podrazumeva izbor kultura i sorti koje su otpornije na visoke temperature, ali i promenu strukture proizvodnje u najugroženijim oblastima. U nizijama, gde je toplotni stres najizraženiji, biće sve teže održavati stabilne prinose kultura koje su osetljive na visoke temperature u fazi cvetanja i formiranja plodova.

Treći pravac adaptacije odnosi se na prostornu diferencijaciju poljoprivrede. 

Nizije se suočavaju sa ekstremima i toplotnim stresom, dok planinski predeli dobijaju dužu i topliju vegetacionu sezonu bez ekstremnog porasta letnjih temperatura. To znači da se poljoprivredni potencijal prostora menja: oblasti koje su nekada bile ograničene kratkom sezonom danas postaju pogodnije za određene kulture, dok tradicionalne poljoprivredne zone gube deo svoje klimatske stabilnosti. 

Adaptacija, u tom smislu, podrazumeva i strateško premeštanje ili diverzifikaciju proizvodnje u skladu sa novim termičkim uslovima.

Posebno važan segment adaptacije se odnosi na upravljanje vodnim resursima, iako istraživanje pokazuje da ukupne letnje padavine nisu značajno porasle. Kombinacija duže vegetacione sezone i intenzivnijeg toplotnog stresa znači da biljke troše više vode u periodima njenog deficita. Zato adaptacija ne znači samo veće potrebe za navodnjavanjem, već i njegovo pametnije planiranje, usklađeno sa periodima najveće toplotne akumulacije i toplotnog stresa.

Na kraju, u smislu adaptacije ključno je kontinuirano praćenje klimatskih pokazatelja. 

Država ima ključnu ulogu kroz strateško upravljanje klimatskim rizicima, ulaganjem u navodnjavanje, razvoj i dostupnost tolerantnih sorti, jačanje agrometeorološkog nadzora i savetodavnih službi, dok lokalne samouprave mogu značajno doprineti kroz konkretne infrastrukturne projekte, lokalne programe podrške i pravovremeno informisanje poljoprivrednika. 

Analizirani indikatori nisu samo istraživački alati, već potencijalna osnova za operativne odluke u poljoprivredi. Kako se trendovi nastavljaju i postaju izraženiji u poslednjoj dekadi 20. veka i tokom protekle dve dekade 21. veka, poljoprivreda koja se oslanja na dugoročne proseke iz prošlosti postaje sve ranjivija. 

Suprotno tome, poljoprivreda koja koristi savremene klimatske analize može da ublaži rizike i iskoristi produženje sezone tamo gde je ono zaista korisno.

O autoru

Dr Nikola M. Milentijević je docent i naučni saradnik sa Odseka za geografiju, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini – Kosovska Mitrovica. Autor je više od 50 naučnih članaka: 19 članaka u međunarodnim časopisima sa SCI liste, 13 članaka u časopisima od nacionalnog značaja i 23 saopštenja u celini ili sažetku sa međunarodnih i nacionalnih naučnih konferencija. Recenzent je u 19 međunarodnih i nacionalnih časopisa, dok je u časopisu Earth (IF 3.4) jedan od gostujućih urednika Specijalnog izdanja časopisa. Trenutno obavlja funkciju pridruženog urednika za geonauke i astronomiju u časopisu Bulletin of Natural Sciences and Research. Od 2026. godine član je Early Career Editorial Board-a u časopisu Atmosphere. Ujedno je aktivni član Srpskog i Češkog geografskog društva.