Vetropark Kostolac / Foto: EPS
Evropa je prošle godine izgradila 19,1 gigavata novih kapaciteta vetroparkova, čime je energija vetra u evropskim zemljama dostigla 304 gigavata, pokazuju podaci iz novog izveštaja specijalizovanog udruženja WindEurope.
Iako ukupna cifra od 19,1 gigavata za dlaku zaostaje za istorijskim rekordom iz 2022. godine (19,4 GW), prošla godina je ipak postavila novi apsolutni rekord za vetroelektrane izgrađene na kopnu sa preko 17 instaliranih gigavata (oko 90% svih novih kapaciteta).
Tri zemlje – Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka i Francuska – na mrežu su priključile i oko dva gigavata vetroparkova na moru.
„Industrija vetra spremno odgovara na izazov”, izjavila je Tine Van der Straten, izvršna direktorka WindEurope. „Tokom 2025. godine, industrija je uložila 45 milijardi evra u cilju jačanja konkurentnosti i energetske sigurnosti Evrope.”
Pored 27 zemalja Evropske unije (EU), koje su instalirale 15,1 gigavat novih vetroelektrana u 2025. godini, izveštaj analizira i doprinose dvadesetak zemalja izvan EU, uključujući Tursku (2,1 GW), Ujedinjeno Kraljevstvo (1,3 GW) i Severnu Makedoniju (0,03 GW).
Na spisku analiziranih zemalja je i Srbija, koja je tokom prošle godine u rad pustila 199 megavata vetroparkova.
Razvoj vetra u Srbiji
Krajem 2025, Elektroprivreda Srbije (EPS) pustila je u probni rad prve kapacitete vetra u njihovom vlasništvu – vetropark Kostolac, snage 66 megavata, izgrađen na starim rudarskim odlagalištima. Na mreži se našlo i prvih 133 megavata vetroparka Čibuk 2.
Zaključno sa prošlom godinom, Srbija na mreži ima 13 operativnih vetroparkova ukupne snage 807 megavata, a iz udruženja OIE Srbija predviđaju da bi prvi gigavat mogao da se dostigne u prvoj polovini 2026. godine.
Prema podacima WindEurope, Srbija je prošle godine kapacitete vetra proširila gotovo jednako koliko i u proteklih šest godina (225 MW). Ovakav skok je posebno značajan ako se uzme u obzir da je sektor vetroenergije u Srbiji između 2019. i 2022. godine praktično stagnirao.
Od 2015. i prvih značajnijih projekata, bila je druga najbolja godina za razvoj energije vetra u Srbiji. Bolji plasman ima jedino 2018. godina, kada je kod nas izgrađeno rekordnih 356 megavata vetroelektrana.
Bez obzira na to, prošlogodišnji uspeh je i dalje ispodprosečan u odnosu na naše dugoročne potrebe za dekarbonizacijom.
Povrh toga, u energetskoj tranziciji ozbiljno kaskamo za Evropskom unijom koja je u 2025. proizvela 17% svoje struje u vetroelektranama, a mi skromnih 3,6%.
Širom Evrope duvaju vetrovi promene
Ubedljivo najviše novoizgrađenih kapaciteta nalazi se u Nemačkoj. Sa 5,7 gigavata, ova zemlja pustila je u rad skoro jednu trećinu novih evropskih kapaciteta vetra tokom 2025.
Nemačku prate Turska (2,1 GW), Švedska (1,8 GW) i Španija (1,6 GW).
Ono što jasno pokazuje koliko vetar postaje kičma evropskog energetskog sistema jesu podaci o njegovom udelu u proizvodnji struje.
Danska predvodi kontinent, pokrivajući čak 50% svojih potreba snagom vetra. Sledi je Litvanija, koja je prošle godine instalirala 759 megavata novih kapaciteta, podigavši udeo vetra na 33%. Sličan udeo od 33% beleži i Irska, dok vetar pokriva više od četvrtine potrošnje u Ujedinjenom Kraljevstvu (31%), Švedskoj (30%), Holandiji (29%), Nemačkoj (28%), kao i u Finskoj i Portugaliji (po 25%).
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Iz udruženja WindEurope iznose i projekcije za budućnost: u periodu od 2026. do 2030. u Evropi se očekuje 151 gigavat novih vetroelektrana, čime će se ukupni evropski kapaciteti popeti na 439 gigavata.
Kako piše u izveštaju, EU bi trebalo da izgradi 112 gigavata od toga, što je oko 22 gigavata godišnje. Na taj način, EU bi dostigla 343 gigavata vetra što je dosta niže u odnosu na cilj od najmanje 425 gigavata do kraja decenije.
