Danas, 11. jula, obeležava se Svetski dan stanovništva. Ovaj praznik ustanovile su Ujedinjene nacije 1989. godine u znak obeležavanja 11. jula 1987. kada je otprilike globalna populacija premašila brojku od pet milijardi.
Cilj Svetskog dana stanovništva jeste da se podigne svest o problemima sa kojima se ljudi suočavaju. Među njima su i klimatske promene koje donose učestalije, žešće i dugotrajnije toplotne talase poput aktuelnog, a koji danima unazad hara Srbijom i, prema aktuelnim prognozama, ne nazire mu se kraj.
Već znamo da vrućine mogu da budu smrtonosne, a broj umrlih tokom najtoplijih leta, samo u Evropi, broji se u desetinama hiljada.
Globalno zagrevanje odražava se i na sam početak života: savremene studije upućuju nas na to da toplotni talasi dovode do porasta prevremenih porođaja – ali i pobačaja.
Mada je i gorepomenuto spada među manje istražene oblasti, znanja o tome kako se vrućine u trudnoći odražavaju na budući život deteta još su ograničenija.
Da bi to bolje razumeli, istraživači iz Južnoafričke Republike i Ujedinjenog Kraljevstva sproveli su sistematični pregled postojećih istraživanja o posledicama na ljude koji su se još u majčinoj utrobi našli pod uticajem visokih temperatura.
Upravo ovakvi naučni radovi pružaju najsveobuhvatniju sliku zato što sumiraju prethodna relevantna saznanja u jednu celinu.
Zaključci do kojih su došli autori analize prilično su jasni: osobe koje su bile izložene prekomernoj toploti, pre nego što su se rodile, pretrpele su zabrinjavajuće doživotne uticaje.
Naučnici su analizirali ukupno 29 studija koje su pretežno bile fokusirane na zemlje sa hladnijom klimom i visokim primanjima. Ipak, treba da imamo u vidu da autori navode da su dokazi niskog ili veoma niskog kvaliteta.
Otkriveni negativni efekti na zdravlje uključuju povećan rizik od srčanih oboljenja i hipertenzije, kao i od dečje astme i upale pluća.
Štaviše, procenjeno je da opasnost od upale pluća skače za 85% za svaki Celzijusov stepen porasta temperature u toku trudnoće, piše portal ScienceAlert.
Pored toga, deca u Africi bila su podložnija pothranjenosti u slučaju da su se njihove majke, dok su ih nosile, suočile sa visokim temperaturama. Sa druge strane, ista situacija u Sjedinjenim Američkim Državama, prema jednoj studiji, imala je potpuno suprotan ishod: rastući rizik od gojaznosti.
U nekoliko analiziranih studija izražena je veza i sa mentalnim bolestima, uključujući i povećanu pretnju od poremećaja u ishrani i šizofrenije.
Kako se navodi, moguće je da svi ovi negativni efekti kulminiraju nižim očekivanim životnim vekom, te da bi ljudi – koji su se bili na udaru žestokih vrućina u utrobi – mogli da umru mlađi.
Ali izazovi se ne tiču isključivo zdravlja…
Izloženost vrućinama u trudnoći može da ima i socioekonomske implikacije: ona se, naime, povezuje se i sa mogućnošću manje zarade i nižim stepenom obrazovanja.
U osam od devet studija koje su pravile razliku na osnovu pola, ženska novorođenčad bila su u većoj opasnosti od muške.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Jedno je sigurno: današnja deca žive u potpuno drugačijem svetu nego njihovi preci i mogla bi da iskuse i do sedam puta više toplotnih talasa nego njihove bake i deke.
A uticaj vrućina na njihove živote počinje i mnogo pre nego što se mislilo.
Na nama je da budućim generacijama ostavimo u nasleđe planetu sa što podnošljivijom klimom.
