U poslednjih 50 godina u proseku se svakog dana u svetu dogodio neki vremenski ili klimatski ekstrem, kao što su na primer, ekstremne padavine, suše i toplotni talasi, čime se njihov broj tokom ovog perioda povećao za pet puta, podaci su iz novog izveštaja, The Atlas of Mortality and Economic Losses from Weather, Climate and Water Extremes (1970–2019), Svetske meteorološke organizacije (WMO).
„Broj meteoroloških i klimatskih ekstrema se povećava, a biće sve veći. Ovi ekstremi će biti i intezivniji u mnogim delovima sveta, kao rezultat klimatskih promena”, rekao je Peteri Talas, generalni sekretar WMO, u saopštenju za medije.
U izveštaju se navodi da se između 1970. i 2019. dogodilo preko 11.000 ekstremnih vremenskih događaja, uzrokujući nešto više od dva miliona smrti i štetu u vrednosti 3,64 biliona (1012) američkih dolara.
U 10 najpogubnijih katastrofa, suše predvode sa odnetih 650.000 ljudskih života, zatim oluje sa 577.232. Polave su odgovorne za 58.700, a ekstremne temperature za 55.736 smrti u ispitivanom periodu. Više od 91 odsto svih smrti povezanih sa ekstremnim vremenskim prilikama dogodilo se u zemljama u razvoju.
Ono što je svetla tačka ovog izveštaja jeste da je broj smrti uzrokovan ekstremnim vremenskim nepogodama opao za skoro tri puta tokom poslednjih 50 godina, zahvaljujući naprednijim sistemima upozorenja. Naime, u sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka na dnevnom nivou se u proseku dešavalo 170 smrtnih slučajeva povezanih sa vremenskim nepogodama, u devedesetim je ovaj broj opao na 90, a u periodu između 2010. i 2019. na prosečnih 40 smrti po danu.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U kontrastu, ekonomska šteta se u ispitivanom periodu povećala za sedam puta. Prijavljeni gubici između 2010. i 2019, u proseku u iznosu od 383 miliona američkih dolara po danu tokom ove decenije, bili su za sedam puta veći od prosečne štete po danu od 49 miliona dolara između 1970. i 1979. Oluje su bile najčešći uzrok štete, što je rezultiralo ukupnim gubitkom u iznosu od 521 milijarde američkih dolara tokom proteklih 50 godina.
„Klimatske promene znače više toplotnih talasa, suša i šumskih požara, kao što su bili oni kojima smo nedavno svedočili u Evropi i Severnoj Americi. U atmosferi imamo više vodene pare, što pogoršava ekstremne padavine i smrtonosne poplave. Zagrevanje okeana uticalo je na učestalost i veličinu područja koju su pogodile najintezivnije tropske oluje”, dodao je Talas, komentarišući uticaj klimatskih promena na ekstremne vremenske prilike i njihove posledice.
Iako je broj smrti povezan sa klimatskim ekstremima evidentno opao tokom poslednjih 50 godina, samo pola od 193 države članice Svetske meteorološke organizacije ima zadovoljavajuće sisteme ranog upozorenja o nadolazećim vremenskim nepogodama. Veliki nedostaci postoje u meteorološkim mrežama u zemljama Afrike, nekim delovima Latinske Amerike, na Karibima, kao i na ostrvima u Tihom okeanu.
Zbog toga, ali i zbog rasta populacije u predelima koji se nalaze pod povećanim rizikom od ekstremnih vremenskih nepogoda, naglašava se neophodnost međunarodne saradnje u cilju boljeg prilagođavanja na nove uslove koje nam donose klimatske promene, kao i boljeg upravljanja rizikom, za koje se savetuje da bi trebalo da se nađu i u nacionalnim i lokalnim planovima.
