FOTO: Dejan Krsmanović / FLICKR
Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) objavila je izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji za 2022. godinu. U njemu je ukupno 21 grad u Srbiji, uključujući Beograd, Novi Sad i Niš, ocenjen kao prekomerno zagađen.
Među uzrocima prekomernog zagađenja su i azotni oksidi i sumpor u vazduhu, ali dominantni izvor zagađenja su, kao i ranijih godina, suspendovane čestice PM 10 i PM 2,5.
Jedan od (nažalost) rekordera u zagađenju je Valjevo. U Valjevu je 2022. na mernoj stanici kod Zavoda za javno zdravlje tokom rekordnih 178 dana zabeleženo prekomerno zagađenje česticama PM 10, odnosno u proseku skoro svakog drugog dana.
Međutim, po javno zdravlje je najopasnije zagađenje vazduha česticama PM 2,5, koje su značajno manje i samim tim prodiru dublje u disajne puteve, pa i krvotok. Kako navodi Ministarstvo zaštite životne sredine u svojim novim dokumentima, ono je krivac za oko 10.000 prevremenih smrti u Srbiji svake godine.
Mada SEPA u svom izveštaju ne nudi takve uvide, poređenjem sa brojkama koje nudi Evropska agencija za zaštitu životne sredine, postaje jasno da je vazduh u Srbiji drastično zagađeniji od bilo koje zemlje EU.
Kada su u pitanju čestice PM 2,5 najzagađeniji grad u Srbiji je Novi Pazar
Po analizama koje nudi SEPA, u Beogradu je tokom 2022. godine srednja godišnja koncentracija čestica PM 2,5 bila 23 µg/m³. U pitanju je vrednost malo ispod granične vrednosti prekomernog zagađenja, a koja iznosi 25 µg/m³.
Ovo ne znači da vazduh u prestonici nije prekomerno zagađen, već samo da ova konkretna srednja vrednost nije prekoračila relevantni prag. Štaviše, u Beogradu, od ukupno 21 merne stanice, u toku 2022. na čak 18 je bilo registrovano prekomerno zagađenje po jednom ili više parametara (izuzetak su stanice Zeleno brdo, Topčiderska zvezda i KBC „Dragiša Mišović”, koje su relativno udaljene od glavnih urbanih centara).
Ali kada su u pitanju prosečne koncentracije čestica PM 2,5, Beograd nije najzagađeniji grad u Srbiji. Po podacima koje nudi SEPA, ta titula pripada Novom Pazaru, koji je 2022. godine zabeležio katastrofalnu brojku od čak 43 µg/m³.
Ovako izgleda lista mernih stanica sa najvećim srednjim godišnjim koncentracijama PM 2,5:
Da se nalazi u EU, Beograd bi bio osmi najzagađeniji grad, od ukupno 375 merenih. Ali devet gradova u Srbiji bi u EU bili apsolutni rekorderi u zagađenosti
Ovo, doduše, nije celokupna lista stanica koje su izmerile srednje vrednosti preko 25 µg/m³. Ove stanice su odabrane iz jednog specifičnog razloga: one prikazuju srednje vrednosti zagađenja koje su više od najzagađenijih gradova u Evropskoj uniji, po podacima koje nudi Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA).
Naime, po standardima EU, a kada je u pitanju srednje godišnje vrednosti koncentracija čestica PM 2,5, gradovi dobijaju ocene kvaliteta vazduha na sledeći način:
- dobar: 0-5 µg/m³
- prihvatljiv: 5-10 µg/m³
- umeren: 10-15 µg/m³
- loš: 15-25 µg/m³ (Beograd: 23 µg/m³)
- izuzetno loš: 25+ µg/m³
Drugim rečima, po standardima Evropske unije koje SEPA i sama koristi, a kada su u pitanju koncentracije PM 2,5, kvalitet vazduha u Beogradu je loš, i to relativno blizu najgore moguće ocene.
Kada bi se Beograd sa svojih 23 µg/m³ našao u spisku gradova EU koji mere zagađenje česticama PM 2,5, on bi se našao na čak 369. od 376 mesta – od njega bi zagađenije bilo samo 7 gradova, od toga pet gradova u Poljskoj, Kremona u Italiji, i Slavonski Brod.
Svi ostali gradovi sa gorenavedene liste iz izveštaja SEPA bili bi u Evropskoj uniji apsolutni rekorderi u zagađenosti česticama PM 2,5. Naime, EEA ni u jednom od merenih gradova u EU nije zabeležila ovakve brojke, a najgore rangirani grad u EU, Slavonski Brod, ima srednju srednju godišnju vrednost od 28 µg/m³.
Doduše, sve ove brojke se ne mogu u potpunosti uporediti, pre svega zato što je upitno koliko je precizna slika koju daju pojedinačne merne stanice – gradovi se razlikuju po obliku, geografiji i razuđenosti, po mreži stanica, razlikuju se i vremenske prilike, ali i standardi koje različite zemlje koriste kako bi izračunale ukupno urbano zagađenje (npr. udaljenost stanica od puteva ili industrijskih zona). Ali ovo je najbolje što imamo.
Po podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine, Srbija je četvrta najzagađenija zemlja u Evropi, posle Severne Makedone, Crne Gore i BiH
U izrazito detaljnom godišnjem izveštaju koji izdaje EEA, a kada se govori o koncentracijama PM 2,5, jasno se vidi da je po sadašnjim procenama Srbija četvrta najzagađenija zemlja u Evropi, a zagađenije od Srbije su jedino Severna Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
Doduše, i ovu ocenu treba uzeti sa rezervom, jer se u podacima koje koristi EEA nalaze vrlo ograničeni podaci iz Srbije, po svemu sudeći samo merne stanice u Beogradu (koji, kao što smo videli, nije ni blizu najzagađeniji grad u zemlji).
U svom izveštaju, Evropska agencija za zaštitu životne sredine navodi da u EU, iako manje od 1% ljudi živi u gradovima u kojima zagađenje prevazilazi granicu od 25 µg/m³, samo 3% stanovništva ima zapravo čist vazduh po kriterijumima koje nalaže Svetska zdravstvena organizacija, što je prosečna godišnja koncentracija PM 2,5 od najviše 5 µg/m³.
U Srbiji, ne samo što je kriterijum SZO apsolutno nedostižan na svakoj stanici u zemlji koja meri koncentracije PM 2,5, već većina mernih stanica prikazuje stope zagađenja koje su gotovo nezabeležene u Evropskoj uniji.
Izveštaj SEPA i dalje nudi sporne ocene kvaliteta vazduha u Srbiji
Kada je prošle godine bio objavljen prethodni izveštaj, Klima101 je pisala o tome kako SEPA u svojim izveštajima zapravo obmanjuje domaću javnost kroz ocene kvaliteta vazduha i načine na koji prikazuje podatke o zagađenju.
Da li se ove godine išta promenilo?
Na prvi pogled, jeste – pre svega, problematične mape koje smo prošle godine izdvojili više nisu u izveštaju. To nije jedina promena: izveštaj sada sadrži i kratke, izdvojene pasuse koji sumiraju ili objašnjavaju konkretne teme, SEPA je uključila više analiza trendova zagađenja za različite gradove, a izveštaj sada sadrži i ocenu stanja primene Programa zaštite vazduha, koji je Vlada Srbije usvojila krajem 2022. godine.
Međutim, izveštaj SEPA još jednom iznosi istu onu spornu ocenu koju iznosi već više od 10 godina:
„U zoni ‘Srbija’ tokom 2022. godine vazduh je bio prve kategorije, tj. čist ili neznatno zagađen vazduh, osim u gradovima Kragujevac, Kostolac, Pirot, Loznica, Čačak, Paraćin (Popovac), Zaječar, Kraljevo, Novi Pazar i Valjevo.
U zoni ‘Vojvodina’ tokom 2022. godine vazduh je bio prve kategorije tj. čist ili neznatno zagađen, osim u Subotici, Somboru i Zrenjaninu.”
Ovom podužem spisku izuzetaka i ove godine treba dodati tzv. aglomeracije, odnosno posebne jedinice – gradove Beograd, Bor, Niš, Pančevo, Smederevo, Kosjerić, Užice i Novi Sad. U svim ovim navedenim mestima vazduh je bio prekomerno zagađen.
Još jednom, kao i prošle godine, ostaje pitanje za Agenciju za zaštitu životne sredine: ako je ovoliko gradova prekomerno zagađeno, čime je opravdana ocena „čistog ili neznatno zagađenog vazduha” za zone Srbija i Vojvodina, koje pokrivaju čitavu merenu teritoriju zemlje?
Ako je suditi po podacima iz izveštaja, odgovor je – ničime.
Od 41 merne stanice koje mere koncentracije čestica PM 2,5, na 22 je izmerena godišnja prosečna koncentracija veća od 25 µg/m³, što je granična vrednost za prekomernu zagađenost.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ali ni ovaj podatak ne prikazuje pravu sliku stanja, pošto se većina mernih stanica ispod granične vrednosti zapravo nalazi u Beogradu. Kada se posmatraju naseljena mesta koja imaju merne stanice za merenje zagađenja PM 2,5 i uporede sa iznetim ocenama, dobija se malo jasnija slika.
Naime, u toku 2022. godine, broj naseljenih mesta koja su dobila ocenu „čist vazduh” a da uopšte mere koncentracije čestica PM 2,5 je – jedan. U pitanju je Beočin u blizini Novog Sada.
Sva druga naseljena mesta su ili ocenjena kao prekomerno zagađena, ili ne mere ključni oblik zagađenja vazduha u Srbiji.
Naizgled koristeći međunarodne standarde za merenje zagađenja vazduha, SEPA u novom izveštaju o kvalitetu vazduha navodi kako je „kvalitet vazduha u Beogradu usled prisustva suspendovanih čestica PM 2,5 bio umeren sa srednjom godišnjom vrednosti 23 µg/m³” (naglasak u originalu).
Međutim, kako to da srednja godišnja vrednost PM 2,5 od 23 µg/m³ ukazuje na umereno zagađenje?
Ovde SEPA, po svemu sudeći, na jedan duboko pogrešan način predstavlja međunarodne kategorije zagađenja.
Prvi kamen spoticanja u razumevanju je i najvažniji: po standardima Evropske agencije za zaštitu životne sredine, koncentracija PM 2,5 od 23 µg/m³ ocenjuje se kao umereno zagađenje kada se govori o aktuelnim podacima, na dnevnoj bazi, a nikako u godišnjem proseku.
Zagađenje vazduha može drastično da oscilira u toku dana, sezone, godine; jedno je reći da je vazduh tokom nekog konkretnog dana umereno zagađen – to može, primera radi, da bude i posledica požara ili neke druge neprilike – a sasvim drugo reći da je vazduh u nekom gradu u proseku umereno zagađen tokom čitave kalendarske godine.
Prosečno godišnje zagađenje u Beogradu je, drugim rečima, u gornjim granicama umerenog akutnog zagađenja po kriterijumima EEA. To nikako ne znači da bi se po evropskim standardima Beograd mogao oceniti kao „umereno” zagađen.
Štaviše, SEPA u svojoj analizi propušta da spomene da postoji evropski standard za prosečno godišnje zagađenje česticama PM 2,5, a koji smo koristili u ovom članku.
