HEAL: Termoelektrane, toplane i fabrike zagađuju vazduh u Beogradu i ugrožavaju zdravlje građana

Fotografija: Ivan Aleksić, Unsplash

Nova serija HEAL sažetaka prikazuje izvore zagađenja vazduha u četiri grada u regionu Zapadnog Balkana i naglašava zašto bi postepeno ukidanje proizvodnje električne energije iz uglja i fosilnih goriva generalno bilo korisno posebno za stanovnike u gradovima. Zumirajući Beograd, Prištinu, Sofiju i Tuzlu, ističe se hitnost smanjenja nivoa zagađenja vazduha prateći preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koje bi dovele do prevencije značajnog broja hroničnih bolesti i rane smrti u gradovima svake godine.

Zemlje Zapadnog Balkana i dalje imaju ogromnu flotu zastarelih termoelektrana na ugalj, sa značajnim uticajem na javno zdravlje. Ono što je zemljama u regionu potrebno je brzo napuštanje uglja kako bi se sprečili veći zdravstveni i ekonomski gubici. HEAL apeluje na donosioce odluka da uspostave akcioni plan za čist vazduh za zdravlje, uključujući put za postizanje preporuka Svetske zdravstvene organizacije o kvalitetu vazduha i rešavanje glavnih izvora zagađenja. Gradovi moraju da donose informisane energetske izbore zasnovane na procenama uticaja na zdravlje i životnu sredinu i ekonomskim analizama kako bi bili od koristi za život grada.

Gradovi koji intenzivno koriste fosilna goriva nisu ekološki prihvatljiva rešenja za zdraviju budućnost. Postoji hitna potreba za povećanjem učešća zdravstvenih stručnjaka u procesima donošenja odluka kako bi se osiguralo da implementacija preventivnih mera bude ažurna. Odluke se moraju donositi u realnom vremenu. Pravovremene akcije sprečiće hronične bolesti i preranu smrt.

Koji su izvori aerozagađenja u Beogradu?

Beogradski region zahvata površinu od 3.234 kvadratna kilometra. Prema podacima za 2019. godinu, na teritoriji Beograda živi 1,6 miliona stalnih stanovnika.

Loš kvalitet vazduha stalni je problem tokom cele godine. Beograd često doživljava temperaturnu inverziju tokom jeseni i zime što doprinosi zarobljavanju zagađivača koji se ispuštaju u gradu i okolini i ostaju zaključani u blizini tla. Godine 2020, vrhunac zagađenja dosegao je koncentracije NO2 od 146µg/m³, PM10 koncentracije od 390µg/m³, i koncentracije SO2 od 387µg/m³.

Izvori zagađenja vazduha koji utiču na kvalitet vazduha u ovom gradu obuhvataju industrijske aktivnosti, saobraćaj, proizvodnju energije, proizvodnju toplote energije za domaćinstva, poljoprivredne aktivnosti i deponije.

Beograd je prestonica Srbije, izvor industrije uglja koja decenijama opterećuje javno zdravlje, privredu i životnu sredinu. Ugalj ne samo da se koristi za proizvodnju električne energije, već se sagoreva za pokretanje industrije i za zagrevanje domova. U gradu i dalje postoje tri toplane na ugalj za daljinsko grejanje, od kojih su dve sagorele ukupno 3.850 tona uglja, emitujući ponaosob oko 10 i 27 tona NO2 i SO2 samo u 2020. godini.

Posebnu brigu zdravstvene zaštite u Beogradu predstavljaju emisije iz dve velike termoelektrane na ugalj, Kostolac i Nikola Tesla, koje se nalaze na oko 95 i 35 kilometara od gradskog centra. Emisije sumpor-dioksida (SO2) iz Kostolca i Nikole Tesle su u porastu u poslednjoj deceniji. Iako su emisije čestica (PM) prepolovljene, količina koja se oslobađa i dalje je 14 puta veća od prosečne fabrike u EU. Po pitanju SO2, ove dve elektrane emituju 35 puta veću količinu od elektrane na ugalj u EU.

Termoelektrane Nikola Tesla i Kostolac zaslužne su za 99% ukupnih emisija u 2020. godini, emitujući 355.112 tona SO2, 39.589 tona NO2 i 9.489 tona PM u odnosu na celo javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ koje je emitovalo 355.534 tona SO2, 40.070 tona NO2 i 9.535 tona PM.

Po pitanju ostalih izvora zagađenja, javni prevoz ima vozni park sa oko 1.600 vozila, dok kroz grad saobraća još 765.000 vrsta vozila. Većinu vozila i dalje pokreću dizel i benzinski motori.

U prigradskim naseljima veliki broj domaćinstava sagoreva ugalj i drva za grejanje i kuvanje tokom kasne jeseni i zime, dok su intenzivne poljoprivredne aktivnosti prisutne u jesen. Čvrsti komunalni otpad, industrijski i opasni otpad takođe doprinose lošem kvalitetu vazduha.

Pored toga, u blizini grada nalaze se veliki industrijski pogoni za proizvodnju čelika i gvožđa, kao i rafinerija nafte.

Uticaji lošeg kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da se nijedan nivo zagađenja vazduha ne može smatrati „bezbednim“ i da je veza između zagađenja vazduha i respiratornih i kardiovaskularnih bolesti jasno potvrđena. Čvrste čestice veličine 10 mikrona (PM10) ili 2,5 mikrona (PM2.5) ili manje izazivaju najveće zdravstveno opterećenje. Srednje godišnje koncentracije PM u Beogradu znatno su veće od onih koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Godine 2020, godišnji prosek za PM2.5 bio je 5 puta veći u odnosu na smernice SZO, a više od dva puta veći za PM10.

Loš kvalitet vazduha je vodeći faktor rizika za glavne hronične bolesti kod odraslih, uključujući bolesti srca i pluća, kao i rak. Dok je svako od nas ugrožen lošim kvalitetom vazduha, neke grupe u gradovima, uključujući decu, starije i one koji već boluju od raznih bolesti, su posebno ranjive.

Donosioci odluka bi trebalo da budu ambiciozniji u sprovođenju dugotrajnih obaveza za poboljšanje kvaliteta ambijentalnog vazduha.

Više o zdravstvenim uticajima aerozagađenja, ali i tome šta bi gradske vlasti i zdravstvene zajednice mogle da urade kako bi vazduh u Beogradu bio čistiji, a ljudi više informisani i zdraviji, pročitajte OVDE.

Sažetke o stanju i preporukama za ostale regionalne gradove možete preuzeti na sledećim linkovima: Priština, Sofija, Tuzla.