Foto: Bojan Džodan
U okviru građanske mreže za monitoring kvaliteta vazduha, u prošloj godini zabeleženo je prekomerno zagađenje vazduha u preko 80 opština u Srbiji, pokazuju rezultati izveštaja koji je izradila Beogradska otvorena škola (BOŠ).
Izveštaj BOŠ-a o kvalitetu vazduha na osnovu građanskog monitorinda za 2025. godinu izašao je u utorak, 27. januara. Samo dan ranije, Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) objavila je zvanični izveštaj o kvalitetu vazduha – ali za sada već davnu 2024. godinu.
Za razliku od BOŠ-a, kao nadležna institucija SEPA ne samo što ima zakonsku obavezu o javnom informisanju, već i jasno definisan zakonski rok: dužna je da svake godine objavi godišnji izveštaj o prethodnoj godini, najkasnije do 31. maja.
Agencija je izveštaj o kvalitetu vazduha za 2024, čiji je zakonski rok istekao još u maju prošle godine, objavila tek u januaru 2026. Drugim rečima, zvanični podaci o vazduhu kasnili su skoro osam meseci. Izveštaj dolazi nekoliko dana nakon što smo pisali o ovom kašnjenju i u danima kada je BOŠ već pripremio pregled kvaliteta vazduha za 2025.
Tokom 2024, SEPA jeste proširila mrežu mernih stanica za zagađujuće čestice PM 2,5, dostigavši brojku od 66. Ipak, agencija još uvek ocenjuje vazduh kao „čist ili neznatno zagađen” u mestima u kojima nema merne stanice za PM 2,5. Između ostalog, to su Vranje, Kruševac, Šabac, Sremska Mitrovica, Paraćin, Vršac, Kikinda…
Dok zvanični podaci kaskaju za kalendarom, rezultati građanskog monitoringa BOŠ-a za 2025. godinu pružaju drastično drugačiju i ažurniju sliku. Mreža senzora – koja pokriva i ona mesta gde država i dalje ne meri najopasnije čestice PM 2,5 – ukazuje na to da je problem aerozagađenja postao hronična boljka srpskih opština, a ne izolovan incident.
Ali i dalje od toga… U brojnim sredinama širom zemlje građanska merenja su trenutno jedini izvor informacija o zagađenju vazduha.
Arilje, Tutin i Zaječar prednjače u zagađenju vazduha
Građanski monitoring vrši se jeftinim senzorima koje građani samostalno postavljaju na svoje prozore ili terase. Oni obezbeđuju podatke kako za PM 2,5, tako i za čestice PM 10, i to sa preko 340 mernih mesta u više od 100 opština u Srbiji.
Pri izradi izveštaja, u obzir su uzeti rezultati sa merača koji nemaju velika odstupanja i koji su radili preko 80% vremena u toku prethodne godine, što je listu opština „skratilo” na 85, navodi se u saopštenju.
Ovi senzori se fokusiraju na merenje koncentracije suspendovanih čestica PM 2,5 i PM 10 koje nastaju prevashodno sagorevanjem fosilnih goriva i drveta za proizvodnju struje i grejanje domaćinstava, budući da su upravo ove čestice najzastupljenija zagađujuća materija u vazduhu u Srbiji.
Prilikom ocene kvaliteta vazduha, u izveštaju su najpre korišćeni postojeći nacionalni standardi kvaliteta vazduha.
Međutim, iskorišćeni su i standardi kvaliteta vazduha koje propisuje Evropska unija (EU), koji su stroži od onih u Srbiji i koji će morati da budu usvojeni u dogledno vreme, kao i standardi Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Koncentracija PM 2,5 čestica bila je iznad nacionalne granične godišnje vrednosti u 37 gradova i opština sa merenjima u Srbiji. To je gotovo polovina od 85 analiziranih.
Primenom strožih standarda EU i SZO, ni za jednu opštinu ne može se konstatovati da ima vazduh bezbedan za zdravlje građana prema svim kriterijumima u kontekstu koncentracija suspendovanih čestica PM 2,5.
U zagađenju PM 2,5 prednjače Arilje, Zaječar, Tutin, Pirot i Novi Pazar. Vranje se plasiralo na šestom mestu najzagađenijih opština. Podsećamo, u izveštaju nadležne agencije, objavljenom samo dan ranije, vazduh u Vranju označen je kao „čist ili neznatno zagađen” (u 2024. godini).
Što se tiče koncentracije PM 10 čestica, prekomerno zagađenje vazduha zabeleženo je u 12 gradova i opština, a vazduh je bio najzagađeniji u Tutinu.
Međutim, ako se i ovde primene stroži standardi EU i SZO, rezultati pokazuju da je od svih 85 opština vazduh u Srbiji bio čist i bezbedan jedino za stanovnike Čajetine.
S obzirom na to da se merenja vrše jeftinim građanskim senzorima, a ne sofisticiranom tehnologijom koja ispunjava zvanične standarde kvaliteta, iz BOŠ-a navode da se opravdano postavlja pitanje pouzdanosti ovih podataka.
Ipak, kada se uporede rezultati zvaničnih i građanskih merenja, građanski senzori generalno dobro prate prostorne obrasce zagađenja PM 10 (time i PM2,5) koji se vide na referentnim stanicama, ali i dalje postoje značajne razlike usled kalibracije, lokacije, mikro-izvora i meteoroloških uticaja.
Za većinu praktičnih namena, kao što su identifikacija kritičnih opština, praćenje trendova i informisanje javnosti, ovi podaci jesu upotrebljivi. S druge strane, za zvanično izveštavanje ili za veoma tačne naučne analize nisu dovoljno precizni bez dodatne korekcije ili kalibracije.
Izveštaj je izrađen u okviru projekta „Lokalni akteri za čistu energiju i vazduh” koji Beogradska otvorena škola sprovodi uz podršku Evropske fondacije za klimu (ECF). Celokupan izveštaj možete pročitati OVDE.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Na kraju, ostaje surova statistika: dok čekamo da zvanični izveštaji potvrde ono što građani osećaju pri svakom udahu, preko 14.000 ljudi u Srbiji godišnje izgubi život zbog zagađenog vazduha. Izveštaj BOŠ-a za 2025. godinu je tu da nas podseti da nemamo luksuz da čekamo osam meseci na istinu – jer svako odlaganje javnog informisanja direktno sputava hitnu i neophodnu akciju za spasavanje našeg zdravlja.
