Čini se da su jesenji i zimski meseci, kada vreme postaje hladnije i ljudi više vremena provode kod kuće idealni za maratonsko gledanje omiljenih filmova i serija, odnosno „bindžovanje“. Jesenji i zimski meseci u Srbiji „koincidiraju“ i sa prekomernim zagađenjem vazduha. Zagađenje je najveće u toku grejne sezone, a neki od predstavnika institucija nadležnih za rešavanje problema zagađenja su nekoliko puta zagađenje vazduha u Srbiji okarakterisali kao „epizodno“.
Prateći zagađenje vazduha u Srbiji poslednjih par godina i uzevši u obzir igru reči koja se prosto sama nameće, stekao sam utisak da način na koji celokupna javnost u Srbiji u mesecima od oktobra do marta isprati zagađenje u Srbiji, neodoljivo podseća na „bindžovanje“ neke popularne serije.
Gdegod počne da se meri – pokaže se zagađenje
Zagađenje vazduha je u centar pažnje javnosti dospelo negde krajem 2018. godine, međutim materijala za „snimanje serije o zagađenju“ bilo je na pretek i pre. Praktično, otkad je uspostavljen državni monitoring za praćenje zagađenja vazduha, 2010. godine, delu javnosti koji prati temu bilo je jasno da je prekomerno zagađenje prisutno u velikom broju gradskih sredina, i da se taj spisak širi paralelno sa širenjem mreže za monitoring.
Gdegod počne da se meri – pokaže se zagađenje. Međutim, ovi podaci bili su raštrkani po različitim dokumentima, na desetine „klikova“ daleko od korisnika Interneta i posetilaca veb stranice državne Agencije. Te podatke je zatim bilo potrebno povezati sa podacima o graničnim vrednostima zagađujućih materija koji su izlistani u nepreglednim tabelama podzakonskih akata, i tek onda složiti kockice, tj priču.
Organizacije civilnog društva i ekspertska javnost ukazivali su na ovaj problem, počelo je da se stvara interesovanje za temu, snimljeno je i nekoliko „pilot“ epizoda koje su građane upućivale u ovaj problem (autor izdvaja ovu). Ipak čini da su administratori online platformi za praćenje zagađenja vazduha u celom svetu napravili prekretnicu i uspeli da upakuju priču o zagađenju u pravi scenario koji su onda preuzeli veliki mediji, pa je počelo emitovanje.
Srpski gradovi kao glavni protagonisti serije o zagađenju
Prva epizoda bila je posvećena Beogradu, i nosila je bombastičan naziv „Beograd je danas najzagađeniji grad na svetu“. Ona je pokrenula snimanje i emitovanje serije o zagađenju, sa premijerom uvek negde sredinom oktobra, finalnom epizodom sezone negde pred kraj marta, ali i uz nekoliko „specijala“ koji se emituju izvan sezone. Jedan od primera specijalnih epizoda u ovoj našoj seriji je i prekomerno zagađenje vazduha koje je nastalo izbijanjem požara na deponiji u Vinči u avgustu. U suštini, ovo je okarakterisano kao „incident“, ali redovnost izbijanja ovog incidenta dovodi u pitanje tu „incidentnu“ prirodu.
Do sada je „snimljeno“ nekoliko sezona, ali se svake sezone priključuje nova publika, koja želi da isprati seriju od početka. Usled velikog priliva novih gledalaca na početku svake sezone, javnost se obično kolektivno podseti cele priče, kroz ponavljanje već odgledanog, što podseća na maratonsko gledanje starih epizoda omiljene serije i utvrđivanje gradiva pre nego što krenu nove epizode. Najgledanije i najvažnije „stare“ epizode, kojih volimo da se podsetimo, jesu one koje govore o izvorima zagađenja, stepenu zagađenja, mestima gde je najviše zagađen vazduh, kao i koji su zdravstveni efekti udisanja štetnog vazduha.
Koja su mesta za snimanje serije o zagađenju vazduha? Trenutno ih u Srbiji zvanično ima 15 – reč je o 15 gradova u kojima je vazduh ocenjen kao prekomerno zagađen (prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine za 2020. godinu). Ko su autori serije, ko su glavni glumci? Na ovo pitanje ne postoji jedinstven odgovor, i to je upravo ono što čini našu „seriju“ jedinstvenom. Materijal za nove epizode o zagađenju vazduha daju brojni akteri: građani, aktivisti, blogeri, organizacije civilnog društva, eksperti, doktori, inženjeri. U skorije vreme svoj veći doprinos počeli su da daju i najviđeniji protagonisti prethodnih sezona – predstavnici države.
Posebnu dinamiku seriji daju često suprotstavljena mišljenja i pogledi na pitanje zagađenja vazduha koje nude različiti akteri. Publika koja gleda zauzima stanovište svog „omiljenog protagoniste“, i raspravu dalje vodi kroz davanje recenzija na nove epizode. Poput aktera u samoj seriji, i publika vodi rasprave o tome da li je najveći problem u individualnim ložištima, saobraćaju, termoelektranama, šta su rešenja… Promena scenografije u poslednjih par godina, od ulice prema kućnom studiju, pokazuje i da se fokus serije pomera sa rešavanja zagađenja koje dolazi iz saobraćaja, na zagađenje koje dolazi od grejanja individualnih domaćinstava.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Do kada će trajati snimanje ove serije?
Šta nas očekuje u novoj sezoni zagađenja vazduha u Srbiji? Čini se da će se radnja najviše vrteti oko konačnog usvajanja Programa za zaštitu vazduha u Republici Srbiji sa Akcionim planom koji može dati novi pravac i pregršt materijala za snimanje novih epizoda naše serije o zagađenju. Čini se da je scenario ambiciozno napisan, sa idejom da se snimanje serije o zagađenju završi do 2030. godine, jer vizija je sledeća: „Srbija treba da obezbedi da do 2030. godine svi uživaju u čistom ambijentalnom vazduhu.“
Snimanje će biti ambiciozan poduhvat jer će zahtevati dodatnih skoro tri milijarde evra. Treba podsetiti i da se ovaj scenario oslanja na neke prethodne ambiciozno napisane scenarije, koji se prosto ne primenjuju, kao što je Nacionalni plan za smanjenje emisija iz velikih postrojenja za sagorevanje – NERP. Treba imati i u vidu da, ma koliko se nastavak snimanja ove nove sezone činio skupo, odustajanje od snimanja je najskuplja opcija jer ćemo cenu platiti zdravljem.
Za kraj treba napomenuti da, iako možda prijemčivo, poređenje zagađenja vazduha u Srbiji sa serijom, možda i nije prikladno iz nekoliko razloga. Nasuprot imaginaciji koja je ključna za dobar scenario, zagađenje vazduha u Srbiji je više nego stvaran i opasan problem. Pored toga, ne može se reći da najvažniji akteri u ovoj seriji – građani Srbije, na bilo koji način glume kad je zagađenje vazduha u pitanju, uzevši u obzir više nego stvarne i ozbiljne posledice po njihovo zdravlje. Nije umesno ni zagađenje vazduha u Srbiji nazivati „epizodnim“, budući da postoje gradovi koji su u kontinuitetu zagađeni i do 170 dana u godini.
U svakom slučaju, „bindžovanje“ svega do sada „snimljenog“ na temu zagađenja vazduha i može biti dobra stvar, samo ukoliko se od strane javnosti iskoristi kao uvod u realan razgovor o realnim rešenjima.
