Zborovi su izazvali eksploziju ekološkog aktivizma u Srbiji. Koji su potencijali ove donedavno zapostavljene institucije?

Foto: Dejan Tiodorović / Prvi zbor u Lazarevcu, održan 20. marta, kojem je prisustvovalo oko hiljadu građana

Početkom marta, studenti u blokadi pozvali su građane da organizuju skupove po ugledu na njihove plenume, tzv. zborove na kojima bi raspravljali o problemima u svojoj mesnoj zajednici.

U tri meseca od ovog poziva, zborovi su se raširili i građani su se organizovali širom zemlje.

Građanske inicijative objavile su procenu da je samo do kraja marta bilo održano bar 148 zborova, dok je CRTA pobrojala naselja u kojima ih je samo tokom aprila održano najmanje 339, od Subotice do Vranja, od Loznice do Negotina.

U Novom Sadu, okupljeni zborovi su se udružili, i na posebnom sajtu izlistali zborove u 47 novosadskih mesnih zajednica. 

Broj zborova nastavlja da raste, i trenutno je nemoguće dati procenu njihovog broja. 

Na lokalu, oni se organizuju putem društvenih mreža i Vajber grupa, pokrenuti entuzijazmom, okupljaju se u prostorijama lokalnih mesnih zajednica ili, tamo gde su one nedostupne, na gradskim trgovima, u parkovima i pešačkim zonama, održavaju rasprave, donose odluke i organizuju akcije – kako lokalne tako i šire, udružene.

Ova svojevrsna renesansa lokalnih politika širom Srbije ukazala je i na jednu važnu činjenicu: građani su zborove prepoznali kao mesto rešavanja konkretnih lokalnih ekoloških problema. 

Pre mesec dana, na spisku prijavljenih učesnika akcije „Zavrni rukave” bilo je i čak 47 zborova iz različitih krajeva Srbije, a zborovi širom zemlje organizuju i sopstvene akcije čišćenja na lokalu. 

Ipak, „ručno” čišćenje otpada je samo vrh ledenog brega. Interesovanje građana za rešavanje ekoloških problema na lokalu je veliko, što pokazuju kako lokalni medijski prilozi, tako i zapisnici sa sastanaka koje zborovi objavljuju na društvenim mrežama, pa čak i interne ankete kao što je ona koju je organizovao zbor građana Krnjače.

Zborovi imaju potencijal da postanu platforma za građansko učešće u uređivanju naše sredine – a širom Srbije već se javljaju različite ideje kako se ta platforma može iskoristiti.

Zborovi širom Srbije se uveliko bave ključnim lokalnim ekološkim pitanjima

Zborove naravno nisu izmislili studenti. Oni postoje kao institucija u našem Zakonu o lokalnoj samoupravi, i predstavljaju, pored inicijativa građana i referenduma, jedan od oblika neposredne demokratije kod nas. 

Njihov neposredni politički domet je ograničen: kako predviđa Zakon, građani na zborovima mogu da usvajaju konkretne predloge ili zahteve na koje su organi lokalne samouprave obavezni da odgovore, sa rokom koji ne sme biti duži od 60 dana. 

Međutim, u praksi se pokazalo da slovo zakona ne opisuje u potpunosti realnost ove do nedavno zapostavljene institucije, a posebno kada su u pitanju problemi uređivanja životne sredine.

U Lazarevcu, ispred osnovne škole „Dule Karajlić” je nedavno ostao otpad nakon građevinskih radova, što je predstavljalo potencijalnu opasnost po zdravlje dece i školskih radnika.

„Savet roditelja i rukovodstvo škole su prijavljivali problem nadležnim institucijama (investititor, izvođač radova, GO Lazarevac), kao i različitim inspekcijama”, izjavio je za Klimu101 zbor gradske opštine Lazarevac. „Međutim, otpad je i dalje bio u prisutan u dvorištu.”

Rešenje za ovaj problem pronađeno je upravo u zboru.

„Na prvom građanskom zboru, koji je održan 20. marta i kojem je prisustvovalo oko 1000 građana, izglasan je predlog da se uputi apel direktoru škole za obustavu nastave dok se otpad ne ukloni iz dvorišta”, objašnjavaju iz zbora GO Lazerevac.

„Pod pritiskom javnosti, 24. marta je započeto uklanjanje koje je trajalo naredne dve nedelje.”

Ovakvih primera sve je više širom zemlje.

U Inđiji je tačka dnevnog reda bila organizovana akcija usmerena protiv novog industrijskog kompleksa kompanije „Metrans Panonija”, a u okviru koje su građani ukazali na niz ekoloških problema. 

Sa druge strane, zbor mesne zajednice Donja Vrežina u Nišu poslao je zvaničan zahtev za uređivanje lokalne infrastrukture – okretnice, parka i platoa ispred prostorija mesne zajednice – uz direktnu akciju čišćenja.

U Novom Pazaru, zborovi su se okrenuli važnom lokalnom pitanju: planiranoj izgradnji rudnika zlata na obližnjoj planini Rogozni, i u nedostatku zvanične komunikacije lokalnih vlasti o ovom projektu, preko zbora organizovali akcije informisanja javnosti, kao i širu kampanju protiv otvaranja rudnika.

„Zbor građana kontinuirano aktivno koristi pravo na pristup informacijama: redovno šaljemo izborne zahteve, zvanične dopise i odluke lokalnoj samoupravi i nadležnim državnim organima”, navode iz Zborova Novog Pazara. 

„Nažalost, često ne dobijamo odgovore – neki naši zahtevi čekaju i preko 60 dana bez povratne informacije.”

Slična iskustva podelili su i učesnici drugih zborova iz drugih lokalnih zajednica: lokalne samouprave često ne odgovaraju ni u zakonski predviđenim rokovima, ili odlažu rokove za slanje odgovora.

Ali kao što postaje sve jasnije širom zemlje, zborovi nisu samo institucije za slanje zvaničnih dopisa, već postaju stecišta šireg ekološkog aktivizma. 

Evo kako svoje aktivnosti opisuje Zbor GO Lazarevac: „Akcenat je dat nizu komunalnih delatnosti: vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda, održavanje higijene javnih površina, prikupljanje i deponovanje otpada, pijačne usluge, parking servis, upravljanje grobljima, uređenje prostora za rekreaciju…”

Iako je entuzijazam građana konstanta širom Srbije, svako mesto je različito, uslovi su različiti, problemi lokalni, pa se zborovi nameću pre svega kao zakonom prepoznata platforma samoorganizovanja, bilo da su problemi gorući ili da tinjaju već godinama i decenijama.

Institucija zbora nas poziva da budemo ambiciozni u našim ekološkim akcijama – i da se obrazujemo

Dobra vest je – Zakon o lokalnoj samoupravi zapravo predviđa, i garantuje pravo građanima da se bave svim „pitanjima iz nadležnosti organa lokalne samouprave”, što je izrazito širok pojam, a posebno kada je u pitanju uređivanje javnih prostora, infrastrukture i životne sredine.

Naime, u nadležnosti lokalnih samouprava su zapravo mnoge ekološke teme koje su „vruća tačka” komšijskih rasprava u Srbiji, a kojima se danas kroz zborove možemo baviti na jedan organizovan, zakonski zagarantovan način. 

Tu spadaju i korišćenje građevinskog zemljišta, izgradnja, rekonstrukcija, održavanje i korišćenje lokalnih puteva i ulica, zaštita od elementarnih i drugih nepogoda, upravljanje opštinskom imovinom, zaštita, unapređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, pa čak i propisivanje prekršaja za povrede opštinskih propisa.

U pitanju su ambiciozne teme, koje ukazuju na prirodu zbora kao platforme, ne samo za organizaciju građana, već i za naše obrazovanje po pitanju lokalnih politika, uključujući i široko polje ekoloških tema. 

Građani Inđije su se na zborovima bavili urbanističkim planom Inđije, što postaje neophodno u zemlji u kojoj vlada investitorski urbanizam. Na drugim mestima u zemlji, ključna pitanja podrazumevaju kompleksne teme kao što su uređivanje voda ili otpada, rudarstvo, industrijsko zagađenje i njegove zdravstvene posledice, regulativu i zakone – ali nadležnost zborova ne završava se samo na gorućim temama lokalnih zajednica.

Da li se u vašem kraju vrši seča stabala ili prenamena zemljišta, da li se nesanitarno odlaže otpad, da li nedostaje stanica za merenje kvaliteta vazduha, da li se, na primer, na lokalnoj školi može ugraditi solarna elektrana, ili se ona treba pod hitno opremiti klima uređajima? Da li mislite da bi vašem kraju koristio reciklažni kontejner, ili zabrana parkinga, da li mislite da se neka zapuštena parcela može pretvoriti u park?

Ovo su sve pitanja o kojima može da odlučuje lokalna samouprava, i samim tim su i nadležnost zborova građana. Prostor za aktivnosti i za naše obrazovanje kao građana je ogroman.

Taj prostor se već koristi: u različitim zborovima širom Srbije, javljaju se primeri različitih lokalnih inovacija koje mogu imati veliki potencijal. 

Primera radi, u Kragujevcu, zbor mesnih zajednica Erdoglija, Aerodrom i 21. oktobar predložio je upotrebu Google mapa za identifikaciju divljih deponija otpada, što je posebno važan problem u gradu u kojem nedostaje praćenje divljih deponija – zvanična baza Agencije za zaštitu životne sredine ne beleži nijednu takvu deponiju u Kragujevcu.

U međuvremenu, zbor opštine Medijana u Nišu organizovao je sistem prijavljivanja komunalnih problema uz pomoć QR koda, što može ohrabriti građansko učešće u radu zbora i dalje, lokalne uprave. U pitanju je rešenje koje je već godinama tema istraživanja i prakse u oblasti digitalizacije i unapređenja efikasnosti državnih i lokalnih uprava.

„Kroz pravnu, informativnu i mobilizacijsku dimenziju, uspešno smo uključili širok domet građana i podigli svest o važnosti životne sredine”, rekli su iz Zborova Novog Pazara, a sa ovim pozitivnim stavom i optimizmom prema potencijalu zborova slažu se i drugi zborovi.

„Kontinuirana kontrola (upiti, analiza zaključenih ugovora i dr)”, objašnjavaju iz lazarevačkog Zbora, „uz pritisak javnosti kroz organizaciju protesta i sličnih akcija i blagovremeno informisanje daju merljive rezultate.”