Sistemi za održavanje života na Zemlji su toliko oštećeni da se naša planeta zapravo našla „daleko izvan bezbednog operativnog prostora za čovečanstvo”, upozorili su autori prve sveobuhvatne studije Zemljinog zdravlja.
Njihova analiza otkriva da je šest od ukupno devet „planetarnih granica” prekoračeno usled zagađenja i uništavanja prirodnog sveta. Reč je zapravo o tome da je funkcionisanje ključnih globalnih sistema, poput klime, vode i biodiverziteta, narušeno do te mere da njihova sposobnost za očuvanje zdrave i bezbedne planete može da podbaci.
Povrh šest, već premašenih, planetarnih granica (klimatskih promena, biogeohemijskih procesa, promene korišćenja zemljišta, slatkovodnih voda, biosfere i akumulacije novih hemijskih jedinjenja poput mikroplastike), dve se nalaze blizu tog stadijuma. U pitanju je zagađenje vazduha i povećanje kiselosti (acidifikacija) okeana.
Jedina analizirana granica, trenutno izvan opasnosti, jeste ozonski omotač – njegovu zaštitu poslednjih decenija omogućilo je napuštanje štetnih hemikalija, koje je bilo podstaknuto globalnim inicijativama (a pre svega Montrealski sporazumom) i rezultovalo je smanjenjem ozonskih rupa.
Saznanje koje je najviše zabrinulo naučnike bilo je to da su sve četiri biološke granice, koje pokrivaju čitav živi svet, na najvišem nivou rizika ili blizu njega, prenosi britanski Gardijan.
Živi svet je posebno važan za Zemlju zato što jača njenu otpornost tako što kompenzuje određene fizičke promene. Dobar primer je drveće koje upija ugljen-dioksid.
Važno je naglasiti da planetarne granice ne predstavljaju nepovratne tačke preokreta nakon kojih dolazi do naglog i ozbiljnog urušavanja sistema. Umesto toga, radi se o tačkama čiji prelazak dovodi do ozbiljnog porasta rizika od fundamentalnih promena fizičkih, bioloških i hemijskih karakteristika planete.
„Možemo da zamislimo Zemlju kao ljudsko telo, a planetarne granice kao krvni pritisak”, rekla je vodeća autorka studije Ketrin Ričardson sa Univerziteta u Kopenhagenu. „Krvni pritisak preko 120/80 ne znači siguran infarkt ali povećava rizik i, samim tim, radi se na tome da se on smanji.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Od industrijske revolucije do danas, sistemi su se zabrinjavajuće udaljili od stanja stabilnosti kakvo je postojalo u periodu od kraja poslednjeg ledenog doba (deset hiljada godina ranije) do druge polovine devetnaestog veka.
Ipak, dešavanja sa ozonskim omotačem pokazuju da postoji lek.
„Naposletku, rezultati naglašavaju posledice života u antropocenu i našu odgovornost kao budućih upravnika planetom”, naglasio je istraživač Ingo Fecer sa Univerziteta u Stokholmu.
