U protekloj deceniji klimatska kriza i zaštita životne sredine postepeno su privlačile sve veće interesovanje finansijskog sektora – sredstva namenjena zelenim projektima uvećala su se za 100 puta, sa 5,2 milijarde dolara, koliko su iznosila 2012. godine, na 540,6 milijardi u 2021. Ovo su rezultati analize koju su sproveli međunarodna bankarska grupacija BNP Paribas i englesko telo nadležno za pružanje usluga u sektoru finansija TheCityUK.
Udeo zelenih finansija na globalnom finansijskom tržištu skočio je sa svega 0,1% pre deset godina na 4% zaključno sa prošlom godinom. Iako to i dalje nije mnogo, njihov konstantan porast, uz posebno ubrzanje poslednjih nekoliko godina, jasan je pokazatelj napora koje vlade i korporacije preduzimaju kako bi smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i obuzdale klimatske promene.
„Dugi niz godina zelene finansije bile su nalik rasadu u staklenicima, veoma cenjene i negovane, ali ne u onoj meri kao par ‘starih, izdržljivih višegodišnjih biljaka’ na širim finansijskim tržištima”, objasnila je Anđelika Bardalaj, glavna ekonomistkinja i predvodnica istraživanja iz TheCityUK-a. Ona je kazala kako su podaci bitni uprkos tome što tokovi zelenih finansija i dalje nisu veliki.
En Meri Verstreten ispred engleskog ogranka banke podsetila je da BNP Paribas teži dostizanju neto nultih emisija u narednim decenijama i kazala da je cilj izrade izveštaja bio da pokrene priču o održivim finansijama i stvaranju zelenije sutrašnjice.
Zelenim finansijama dominiraju zelene obveznice, koje su u posmatranom vremenskom okviru uvećane sa 2,3 milijarde dolara na 511,5 milijardi. Ovde prednjače Kina i Sjedinjene Američke Države koje su zajedno emitovale četvrtinu zelenih obveznica. Prate ih Francuska i Nemačka.
Tokom posmatranog perioda popularizovalo se i ESG investiranje. A zelene pozajmice su samo tokom prethodne 4 godine (2017-2021) zabeležile skok od čak 200 puta: sa 432 miliona dolara na 78,6 milijardi godišnje. Čak polovina je realizovana u Evropi.
Globalno tržište zelenih finansija uključuje i zelene inicijalne javne ponude, kao i zeleni privatni i zeleni rizični kapital, naveli su autori studije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Prema proračunima konsultanske kuće BloombergNEF (BNEF), zelena rešenja su u 2021. privukla ulaganja privatnog i rizičnog kapitala u iznosu od 54 milijarde dolara. Zeleni startapi i kompanije u ranim fazama razvoja koji su tokom 2021. privukli dobili najviše sredstava dolaze iz sektora saobraćaja (41%) i energetike (27%), a za njima sledi poljoprivreda. Što je pokazatelj da, kada je reč o borbi protiv klimatskih promena, investitori smatraju da će im ulaganja u elektrifikaciju saobraćaja, ozelenjavanje proizvodnje energije i povećanje održivosti prehrambene industrije doneti najviše novca.
Tranzicija ka niskougljeničnoj ekonomiji zahteva mobilizaciju svih resursa, a posebno finansijskih, zato što nijedan sektor nije imun na globalno zagrevanje i gubitak biodiverziteta. Ovi fenomeni bili su katalizator strukturalne promene na globalnim finansijskim tržištima u bliskoj prošlosti. Veruje se da će se trend nastaviti i u budućnosti.
