Brojni ekonomski analitičari i aktivisti za zaštitu životne sredine su prošlih godina optimistično verovali da post-pandemijsko doba nudi ogromnu priliku za globalni zeleni oporavak privrede. Ispostavilo se da je svet tu priliku propustio, otkrio je tim istraživača sa univerziteta Džon Hopkins. Rezultati njihove studije objavljeni su u naučnom časopisu Nature.
Vlade 19 najvećih svetskih ekonomskih sila i Evropska unija (G20) od početka pandemije do kraja 2021. investirale su 14 hiljada milijardi američkih dolara kako bi pobegle od recesije. Većina iznosa je opravdano izdvojena za jačanje zdravstvenih sistema, zarade i blagostanje. Klimatska akcija je većinski ostala na nivou praznih obećanja.
Samo 6% novca, oko 860 milijardi, bilo je namenjeno projektima za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao što su obnovljivi izvori energije, električna vozila, infrastruktura i energetski efikasni domovi i kancelarije. Finansiranje ovakvih projekata je opalo u odnosu na period nakon Svetske ekonomske krize kada je nakon 2009. dekarbonizacija u paketima ekonomskih stimulacija imala udeo od 16%.
Ogroman deo post-pandemijskih investicija se uopšte ne odnosi na klimu, ali najviše zabrinjava podatak da je 3% sredstava otišlo za projekte koji mogu da rezultuju povećanjem emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Ekonomski rast je često prioritet vlada u odnosu na zaštitu klime. Sveobuhvatna kriza, izazvana koronavirusom, ipak im je pružila da ova dva cilja kombinuju, što se nije desilo.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
„Ekonomski paketi za oporavak omogućili su zemljama, uključujući Sjedinjene Američke Države, da zaista zamisle budućnost svojih ekonomija,” izjavio je jedan od autora studije, Skot Miler. „Pandemija je trebalo da bude prilika zemalja da krenu ka zelenoj ekonomiji i mnoge vlade je nisu iskoristile.”
Najviše novca za zelene projekte izdvojile su Južna Koreja i Evropska unija, po 30%. Dobro se kotiraju i Brazil, Nemačka i Italija sa oko 20%. Zanimljivo je da na polju finansiranja klimatske akcije posebno zaostaju zemlje od kojih se očekuje da predvode zelenu tranziciju zbog svog velikog istorijskog udela u nastanku problema, Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Japan i Rusija koji su izdvojili su svega 5% za održive namene.
Čovečanstvo trenutno zakazuje na polju borbe protiv klimatskih promena i ne ulaže dovoljno u dostizanje karbonske neutralnosti do 2050. godine. Za ispunjenje ovog cilja je u periodu od 2020. do 2024. neophodno dodatnih 7 hiljada milijardi američkih dolara. A da definitivno ne bi trebalo da se premišljamo oko finansiranja klimatske akcije pokazuju podaci iz drugog dela Šestog IPCC izveštaja koji podrobnije oslikavaju sumornu sutrašnjicu na Zemlji koja se zagrejala iznad bezbednog praga od 1,5 °C.
