Poslednjih nekoliko godina u Srbiji je došlo do vidnih promena u izveštavanju medija kada su ekološki problemi u pitanju. Samim tim i sve veći broj građana je počeo da se interesuje za decenijske probleme o kojima su zahvaljujući izveštavanju postali dodatno informisani. To je dovelo i do nastanka brojnih inicijativa, grupa i udruženja građana, ali i dobro organizovanih pokerta. Međutim, stiče se utisak da je tokom 2021. godine došlo do novog iskoraka, jer je sve više aktera na političkoj sceni Srbije postalo zainteresovano za ekološke probleme. Zato će predstojeći izbori biti veoma zanimljivi posebno iz ugla najava da će učešće na njima uzeti i pojedini ekološki pokreti.
Izbori u Srbiji – najave i dominacija ekoloških pitanja(problema)
Tokom proleća 2022. godine u Republici Srbiji biće održani redovni predsednički i gradski izbori za Grad Beograd. Analitičari ne isključuju i mogućnost da dođe i do novih parlamentarnih izbora koji bi se organizovali u istom periodu, odnosno o spajanja izbora na svim nivoima. Međutim stiče se utisak da će najveće interesovanje biti za gradske izbore odnosno za izbor novog gradonačelnika Beograda. Oni su posebno interesantni postali zbog najava o učešću pojedinih aktera koji bi predstavljali nova lica na politčkoj sceni Srbije.
S druge još jedna zanimljivost jeste to što je isticanje ekoloških problema postalo veoma aktuelno u delovanju skoro svih partija. Od uvođenja višestranačja u Srbiji 1990. godine ne pamti se ovoliko interesovanje za ekološke teme, a za to postoji nekoliko razloga.
Prvo, rastom informisanosti o ovim pitanjima, došlo je i do rasta interesovanja kod samih građana, što politički akteri i te kako žele da iskoriste i pridobiju podršku na tom polju. Tome u prilog govori činjenica da je na poslednjih nekoliko protesta prema različitim procenama izašao solidan broj učesnika što političkim akterima daje signale da ove teme interesuju birače i da su u njihovom fokusu. S druge strane trend iz Hrvatske gde je koalicija „Možemo“ načinila uspeh na izborima za Zagreb, daje nadu da je moguće na lokalnom nivou načiniti promenu i u Srbiji. Ovo je posebno izraženo kod manjih pokreta koji su ideološki deklarisani kao zeleno-levi.
Mainstream partije vs. novi/stari pokreti oko ekoloških pitanja
Mainstream partije u Srbiji, kao i one manje koje postoje dugi niz godina, u svojim programima i statutima često ne posvećuju dovoljno pažnje ekološkim temama. Ove partije ili nemaju uopšte ili imaju tek delimično pominjanje ovih tema i planova za njihovo rešavanje. To su uglavnom delovi u kojima se kaže da će raditi na rešavanju ekoloških problema ili isticanje pojedinih konkretnih problema kao gorućih za rešvanje. Takođe, pojedini ističu i značaj rešavanja problema klimastkih promena, ali i održivi razvoj. Međutim, ono što je problem sa ovim temama jeste što su one u ovim dokumentima često bile samo slovo na papiru, jer u praksi nisu značajno isticane.
Kao dokaz za ove slučajeve najbolje mogu poslužiti analize za prethodne parlamentarne izborne cikluse iz 2012. i 2016. godine. Zanimljivo je što u pregledu kampanja svih aktera na tim izborima ekološke teme nisu ni blizu vrha agendi, izuzev onih partija koje su se deklarisale kao zelene, što je bila prava retkost. Ovo pokazuje da se ekološkim temama nije pristupilo sistematski, da su one naglo postale trend u Srbiji, te da je pitanje da li će to interesovanje političkih aktera za ove teme u Srbiji ostati visoko pozicionirano i u budućnosti.
I dok pojedine partije, može se reći, naprasno počinju da budu zainteresovane za ove teme, druge se pak definišu kao zelene ili partije koje u vrhu svojih agendi svrstavaju rešavanje ekoloških pitanja. Tako pokret Ne davimo Beograd u velikoj meri fokus stavlja na probleme koji se tiču ugrožavanja životne sredine. Ono što je za ovu inicijativu karakterističino jeste stalni fokus na ove probleme na teritoriji Grada Begrada, te da se njima bave od svog nastanka kako u pogledu informisanja, tako i kroz delovanje na terenu. Šta više, za razliku od ostalih partija, u svom programu koji ima nekoliko važnih društvenih celina, oni posebno ističu i definišu teme poput otpada, voda, buke, vazduha i zaštite životinja koje su zapravo ekološke teme.
Od stranaka koje se deklarišu kao zelene partije na političkoj sceni Srbije deluje Zelena stranka. Međutim, iako je jednom prilikom imala i člana parlamenta, ova partija ne uspeva kako samostalno, tako ni kroz koalicije da napravi neki veći rezultat, te je upitan njen potencijal za većim uspehom na predstojećim izborima.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Nastanak (učešće) novih partija/pokreta (na izborima)
Možda i najveće iznenađenje za naredne beogradske izbore predstavlja potencijalno učešće na izborima aktiviste Aleksandra Jovanovića Ćute iz pokreta Odbranimo reke Stare planine. Iako je u prošlosti u svojim izjavama isticao da se neće upuštati u politiku, na kraju je ipak došlo do promene u stavovima. No i pored svih napada kako iz vlasti i iz opozicije, ovaj novi politički takmac može imati jedan vrlo zanimljiv uticaj. Taj uticaj nije privremeni odnosno ne odnosni se samo na beogradske izbore, već bi mogao uticati i na celu političku scenu u Srbiji.
Nekoliko protestnih dešavanja u Beogradu, kao i veliki broj skupova na jugu Srbije, svakako da su ulili podršku ovoj novonastajućoj opciji. Međutim, ono što je realnije pitanje, jeste kolike su zaista njene mogućnosti na beogradskim izborima i da li imaju vremena da razviju celokupnu logistiku i stranačku infrastrukturu kako bi bili konkurentni na izborima. Neminovno je da će ova opcija ako se odluči na konačni izlazak na izbore, skupiti određeni broj glasova koji će biti podrška ljudi razočaranih drugim/starim kandidatima.
Kao potencijalne posledice sa ovom najavom aktiviste Jovanovića javaljaju se sledeće stvari. Prvo tu je zbunjivanje glasača jer se sada pojavljuje više opcija koje zastupaju teme koje se tiču rešavanja ekoloških problema. To usputno dovodi i do potencijalnog kontraefekta kod pojedinih glasača, jer ne žele da izađu na izbore zbog toga što je došlo do dodatnog usitnjavanja opozicionog političkog spektra. Takođe tu je još jedan problem u vidu rasipanja glasova, jer se stvaranjem više opcija dolazi do razjedinjavanja među akterima koji baštine donekle ili u velikoj meri iste ideje.
Dodatno na ovo se nadovezuje i nastanak političke platforme nekadašnjeg gradonačelnik Šapca, Nebojše Zelenovića, pod nazivom Akcija. Nov akter sa starim licima i malim udruženjima i pokretima na lokalnom nivou predstavljaće takođe zelene ideje. Ova platforma promoviše teme poput Evropskog zelenog dogovora, rešavanja klimatskih promena, ali i mnogih drugih ekoloških problema koji postoje u Srbiji, a uz to ističu da im je Ne davimo Beograd prirodni partner.
Region i Nemačka
Razvoj situacije u Srbiji može se posmatrati i u kontekstu šireg trenda jačanja zelenih partija u Evropi.
U susednoj Hrvatskoj je tokom maja meseca ove godine na izborima za gradonačelnika Zagreba pobedu odneo Tomislav Tomaševića. Pobedivši u oba kruga glasanja i to više nego ubedljivo, Tomašević kao kandidat zeleno-leve koalicije „Možemo“ pokazao je da postoji mogućnost ostvariti uspeh nad starim partijama i kandidatima. Ovo je pokazalo i jedan novi trend u politici u Hrvatskoj. To je trend sve većeg interesovanja i podrške zelenim i levim idejama kod birača, što se videlo i na nekim od prethodnih izbornih ciklusa na kojima su učestvovalie partije i pokreti okupljeni oko šire koalicije „Možemo“.
Vrlo zanimljiv trend rasta podrške primetan je i u slučaju nemačkih Zelenih. Po mnogim istraživanjima koja se redovno sprovode, pred nadolazeće parlamentarne izbore u septembru mesecu ova opcija beleži ozbiljan rast u podršci i trenutno vodi u anketama. Posebno je zanimljivo što im i mladi u Nemačkoj daju sve veću podršku. Iako su nemački Zeleni jedna od najjačih partija ovog profila u Evropi, te takođe predstavljaju i u neku ruku vodilju zelenih partija, ovakvi rezultati istraživanja bi predstavljali jedan od najvećih uspeha u njihovom dosadašnjem postojanju.
Zaključna razmatranja
Veliko isticanje ekoloških problema u prvi plan predstavlja nešto sasvim novo za srpsku političku scenu i svakako jedno osveženje u pogledu tema. To je pozitivna stvar, jer se napokon priča o društvenom problemu čije rešavanje postaje sve izraženije u zahtevima građana. Međutim, ovde postoji i nekoliko problema koji ekološke teme mogu potpuno gurnuti u drugi plan.
S jedne strane njihovo isticanje sada predstavlja očito samo praćenje trenda koji je postao zanimljiv svim političkim akterima. Shodno tome upitno je koliko će ovo potrajati, te da li će ekološke probleme zameniti neki drugi problem već u narednom izbornom ciklusu. Takođe veliki broj tema je sada pao u drugi plan, što ukazuje na činjenicu da se u Srbiji partije uglavnom vezuju za aktuelne teme i da su njihova interesovanja i kapaciteti veoma upitni. Pojava novih aktera na političkoj sceni, svakako da unosi jednu novu dimenziju. Iako donosi novine i izazove, ovo može imati i potencijalne posledice po civilni sektor koji je u prethodnim godinama delovanjem baš tih aktivista ostvario razne uspehe.
Iako u Srbiji ne postoji jedna jaka ekološka/zelena partija koja bi očito shodno ovolikom interesovanju građana imala određeni uspeh, trend nastajanja novih ekoloških pokreta i partija ostavlja otvoreno pitanje kako će taj politički spektar izgledati u narednih nekoliko godina.
