Mere adaptacije na klimatske promene u Srbiji moraju da prožimaju sve aspekte života ljudi, od poljoprivrede preko energetike do urbanog planiranja, ali da pre svega treba da podržavaju održivi razvoj, naglaslili su učesnici onlajn tribine „Može li Srbija da se prilagodi na izmenjene klimatske uslove?” održanoj 23. novembra u organizaciji Klimatskog foruma.
„Ako uništimo vazduh, zemljište i vodu, nećemo imati čime da se prilagodimo”, istakla je dr Mirjam Vujadinović Mandić, vanredna profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu upozoravajući da šteta od klimatskih promena u našoj zemlji od 2000. godine iznosi 7,8 milijardi evra i da se najveća šteta pripisuje sušama. „U poslednjih 20 godina imali smo 7 jakih suša, a u dvadesetom veku smo u 50 godina imali 3 jake suše”, predočila je ona.
Pored dr Mirjam Vujadinović Mandić, svoje odgovore na pitanje „Može li Srbija da se prilagodi na izmenjene klimatske uslove?” dali su i dr Dragan Milošević, docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, i dr Zorica Ranković-Vasić, vanredna profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Tribinu je moderirao Nemanja Milović, osnivač i urednik portala klima101.rs.
dr Mirjam Vujadinović Mandić
Dr Mirjam Vujadinović Mandić je na samom početku dala jasnu sliku o tome koliko se klima kod nas promenila. „Srbija se zagreva malo brže nego što je prosek za celu Zemljinu kuglu, u odnosu na drugu polovinu 20. veka zagrejali smo se za 1,3-1,4 stepena”, rekla je ona dodavši da se najveći porast temperature beleži u junu, julu i avgustu, i to za nešto manje od dva stepena. „U poslednjih 20 godina imali smo 10 najtoplijih ikada izmerenih godina”, otkrila je meteorološkinja.
Jedan od sektora koji su najranjiviji na klimatske promene i vremenske ekstreme u našoj zemlji jeste poljoprivreda.
„Ukupno 40,6% stanovništva kod nas bavi se nekim vidom poljoprivrede”, konstatovala je dr Zorica Ranković-Vasić i dodala da se zemljoradnici već sada suočavaju sa određenim izazovima izmenjene klime kao što su neravnomerne količine padavina, suše, raniji period sazrevanja i veća opasnost od mraza, ali i smanjen kvalitet zemljišta. Ovo zahteva promenu u odnosu na tradicionalnu poljoprivredu. „Jako malo se sadašnji poljoprivredni proizvođači mogu osloniti na učenja naših starih, međutim u praksi to nije slučaj. U praksi se poljoprivrednici dosta oslanjaju na to kako su radili njihovi preci”, objasnila je Zorica i navela neke od komentara koje često može da čuje od poljoprivrednika: „Moj ujak je to tako radio, zašto bih ja drugačije? Moj deda je sejao kukuruz oko 15. aprila, zašto bih ga ja sejao kasnije? Zašto bih brao grožđe petnaestak dana ranije kada se tradicionalno grožđe u mom selu bere krajem septembra?”
Prema njenim rečima, određeni deo zemljoradnika se ipak adaptira na izmenjene klimatske uslove i to na različite načine, od montaže protivgradnih mreža preko instalacije sistema za navodnjavanje do pomeranja datuma setve i berbe i izbora otpornijih sorti. Stočari su takođe na udaru, a sa novonastalom situacijom na polju klime pokušavaju da se izbore prilagođavanjem i češćim provetravanjem objekata za držanje stoke, kao i upotrebom hrane drugačijeg sastava.
dr Zorica Ranković-Vasić
„Urbanizacija pojačava efekat klimatskih promena. Urbana zona Novog Sada je u toku toplotnih talasa noću i do 8 stepeni toplija u odnosu na seoske i prirodne zone van grada”, rekao je dr Dragan Milošević i naglasio negativan uticaj toplotnih talasa na zdravlje ljudi.
Prema njegovoj oceni, u srpskim gradovima postoje dobri projekti u sektoru klimatski odgovornog planiranja kao što je zeleno-plavi park u Beogradu, ali to su i dalje tek fragmenti pametnog grada i još uvek zaostajemo za Ljubljanom kao dobrim regionalnim primerom. Milošević je na svetskom nivou u toj oblasti istakao Singapur, a na evropskom Helsinki, Cirih i Amsterdam.
„Amsterdam je sa razvojem pametnog grada počeo početkom 2000-ih. Prenatrpanost kvartova rešili su razvojem eko-naselja na vodi koje se napaja solarnim panelima i reciklira. Javna rasveta je senzitivna i koristi manje energije kada nema saobraćaja. Intenzitet svetla se povećava kada naiđe pešak ili vozilo.” Pomak Amsterdama Milošević je obrazložio uključivanjem građana: „Pametni gradovi koriste podatke i vizije lokalnog stanovništva.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kao stručnjak u oblasti vinogradarstva, dr Zorica Ranković-Vasić se osvrnula na stanje u ovoj poljoprivrednoj grani kod nas: „Vinogradarska proizvodnja je veliki izazov i bez klimatskih promena, a još veći sa njima. Da li će novi regioni biti prepoznati na vinogradarskoj mapi, teško je odgovoriti. Granice postojećih rejona i vinogorja sigurno će se proširiti. Mi, proizvođači i stručnjaci, moraćemo da se prilagođavamo, menjamo tehnologije gajenja i sortiment, uvodimo nove otpornije sorte… Moraćemo jako puno da učimo.”
dr Dragan Milošević
Edukacija je svakako neophodna i u drugim klimatski ranjivim sektorima među kojima su šumarstvo, vodni resursi i infrastruktura. Sa kakvom situacijom bi u budućnosti mogli da se suoče, opisala je Mirjam. „Šta će se desiti do 2070. godine zavisi od toga koliko ćemo smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ako ispunimo Pariski sporazum možemo da očekujemo zagrevanje od još 1 stepen. Ako na globalu ne sprovodimo mere mitigacije, Srbija može da bude i još 2, 3 stepena toplija”, kazala je ona i nabrojala samo neke od mogućih posledica porasta temperature u Srbiji: duže leto, 2-3 puta češći toplotni talasi koji duže traju, smanjenje snežnog pokrivača, češće suše, 2-3 puta više ekstremnih padavina što povlači češće poplave…
Adaptacijom i prilagođavanjem moramo da se bavimo zato što ćemo u suprotnom istrpeti velike štete u svim sektorima privrede i to će uticati i na životnu sredinu i zdravlje ljudi, zaključak je tribine.
Ukoliko želite da pogledate čitav događaj, možete to uraditi na Facebook stranici Green Fest – Belgrade i na YouTube kanalu Klima101.
Tribina je sprovedena u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske.
