Istraživači sa američkog Univerziteta Penn State, u svojoj novoj studiji, su otkrili da je maksimalna temperatura koju čovek može da izdrži, u ekstremno vlažnim klimatskim uslovima, znatno niža nego što se ranije smatralo, odnosno da iznosi oko 31 °C, za mlade i zdrave ispitanike.
Za utvrđivanje najviše temperature na kojoj ljudski organizam može nesmetano da funkcioniše, u okruženju koje ima visoku vlažnost vazduha, naučnici koriste maksimalnu temperaturu mokrog termometra. Ona ustvari predstavlja uslove u kojima je vazduh toliko zasićen vodenom parom da sprečava znoj sa kože da ispari, i pri kojima telo više ne uspeva da se odbrani od vrućine.
Zbog klimatskih promena i predviđenog porasta globalne prosečne temperature ovaj teorijski prag zainteresovao je stručnjake i deo javnosti. Dosadašnje teorije, zasnovane na fiziološkim principima, pretpostavljale su da je ovaj prag negde oko 35 °C, ali nedostajali su i empirijski podaci da to potvrde. Iz tog razloga naučnici sa američkog univerziteta su odlučili da testiraju ovu teoriju.
U eksperimentu je učestvovalo 24 mladih osoba u starosti od 18 do 34 godina. Pre eksperimenta, svaki od učesnika je progutao mali radio-telemetrijski uređaj umotan u kapsulu pomoću kojeg su istraživači mogli da prate temperaturu unutar njihovog organizma.
Učesnici su potom ušli u specijalizovanu komoru koja može da podešava različite nivoe temperature i vlažnosti vazduha. Zadatak u komori im je bio da obavljaju lakše fizičke aktivnosti kao što je vožnja bicikla ili lagano hodanje na traci za trčanje. Naučnici su postepeno povećavali temperaturu ili vlažnost komore sve dok učesnik ne bi dostigao tačku u kojoj telo više nije moglo da održava unutrašnju temperaturu.
Analiza podataka je istraživačima pokazala da su se kritične temperature mokrog termometra kretale od 30 °C do 31 °C u toplo-vlažnim sredinama, i da su sve bile znatno niže od 35 °C.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
„Naši rezultati sugerišu da bi u vlažnim delovima sveta trebalo da počnemo da brinemo već kada je temperatura iznad 31 stepen, čak i za mlade, zdrave ljude”, rekao je Leri Keni, profesor fiziologije i kineziologije na Univerzitetu Penn State i dodao, „u nastavku studije, istražićemo koliki je ovaj prag kod starijih osoba, jer će verovatno biti čak niži nego kod mladih”.
Rezultati studije nedavno su objavljeni u naučnom časopisu Journal of Applied Physiology.
