„Ne možemo dozvoliti da energetska revolucija koristi samo onima koji mogu da, bez državne pomoći, promene svoje automobile, postave solarne panele na krovove ili renoviraju svoje kuće.”
Početkom nedelje u Madridu, premijer Pedro Sančez je ovim rečima predstavio predlog Socijalno-klimatskog plana u Španiji koji treba da obezbedi devet milijardi evra finansijske podrške energetskoj tranziciji.
Plan podrazumeva ulaganja u energetsku efikasnost domova i održivu, priuštivu mobilnost.
Samo ugrožena domaćinstva imaće pravo na pristup ovim sredstvima, pre svega ona koja se suočavaju sa energetskim siromaštvom ili imaju niska i niža srednja primanja, a nemaju dovoljno resursa za renoviranje svojih domova.
Gde odlazi novac?
Skoro 4,7 milijardi evra, oko 52% budžeta, izdvaja se za stambenu politiku i povećanje energetske efikasnosti kuća, socijalnih stanova i naselja. Cilj je da „kultura renoviranja” stigne do svakog kraja, kako bi i ugrožena domaćinstva mogla da učestvuju u tranziciji, smanje svoje račune i emisiju štetnih gasova. Pored toga, ova sredstva će podstaći osnivanje energetskih zajednica koje dele struju, kao i postavljanje solarnih panela.
Preostalih 4,3 milijarde evra, odnosno 48% budžeta, biće namenjeno dekarbonizaciji saobraćaja, uključujući i ruralna područja, kroz subvencije za obnovu voznih parkova. Takođe, građanima iz domaćinstava sa niskim primanjima i ugroženim grupama biće omogućen praktično besplatan javni prevoz.
„Ekološka tranzicija uspeće samo ako je pravedna”, istakao je Pedro Sančez tokom prezentacije plana, „kako niko ne bi morao da bira između sastavljanja kraja s krajem i spasa planete.”
Nacrt plana deo je Evropskog socijalnog fonda za klimatsku akciju, inicijative Evropske unije koja državama članicama obezbeđuje 86,7 milijardi evra (2026-2032) za finansiranje strukturnih ulaganja u sektore građevinarstva i drumskog saobraćaja. Vlasti se nadaju da će ovaj plan zvanično poslati u Brisel pre kraja godine.
Španska vlada najavila je svoj Socijalno-klimatski plan u trenucima dok zemlja još jednom trpi žestoke posledice globalnog zagrevanja: „toplotna kupola” koja se nadvila nad zapadnom Evropom donela je Španiji maj koji, zbog natprosečno visokih temperatura blizu 40 °C, više nalikuje na avgust. Istovremeno, kao i mnoge države širom sveta, Španija se suočava sa energetskim šokovima izazvanim ratom u Iranu.
Za obe krize, klimatsku i energetsku, tranzicija se vidi kao rešenje: njome se istovremeno smanjuju štetne emisije koje zagrevaju planetu, a zemlje jačaju svoju nezavisnost od geopolitičkih previranja.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Španski premijer negirao je da je proces tranzicije u sukobu sa ekonomskim rastom, ističući da je ekonomija rasla iako su od 2018. štetne emisije u Španiji pale za 19%, a udeo obnovljivih izvora u proizvodnji struje povećao se sa 39 (2018) na 56% u prošloj godini.
Njegovi navodi utemeljeni su i u velikom globalnom izveštaju organizacije ECIU (Energy and Climate Intelligence Unit) sa kraja prošle godine, prema kojem je Španija proglašena jednom od zemalja koje su potpuno razdvojile svoj ekonomski rast od fosilnih goriva. Drugim rečima, iako se dugo verovalo da je napredak privrede moguć jedino uz rastuće štetne emisije, danas se on dešava i u suprotnom slučaju.
