Izveštaj REN21: Srbija izgradila najveći kapacitet vetroparkova na Zapadnom Balkanu u proteklih 5 godina

Od 2017. do 2021. zemlje na prostoru Zapadnog Balkana proširile su kapacitete obnovljivih izvora sa 1,6 GW, od toga se 0,5 GW nalazi u Srbiji, pokazuje izveštaj organizacije REN21.

Naša zemlja prednjači u pogledu izgradnje vetroparkova: kapaciteti vetroenergije prošireni su za 381 MW. Za nama sledi Kosovo* (136 MW), Bosna i Hercegovina (135 MW) i Crna Gora (118 MW). Severna Makedonija tokom petogodišnjeg perioda nije gradila vetroparkove, dok Albanija nije podnela izveštaj o izgradnji.

Zanimljivo je pomenuti da se jedan od navažnijih evropskih projekata na polju obnovljivih izvora realizuje upravo u Srbiji. Radi se o vetroparku Maestrale Ring kod Subotice, planirane instalisane snage od oko 630 MW. To će biti jedan od najsnažnijih vetroparkova na našem kontinentu.

Srbija je od 2017. do 2021. podigla solarne elektrane kapaciteta 35 MW, što je više nego dvostruko manje od Severne Makedonije gde je kapacitet solarne energije proširen sa 78 MW. Bolje od naše zemlje na ovom polju kotira se i Bosna i Hercegovina sa 39 MW novoinstalisanih solarnih elektrana.

Albanija je svoj energetski miks proširila sa solarkama kapaciteta 21 MW, Kosovo* 8 MW, a Crna Gora 3 MW.

Naša zemlja je svoje ciljeve u oblasti zelene energije do 2020. ostvarila samo kada je reč o grejanju i hlađenju gde smo premašili željeni udeo od 30% obnovljivih izvora. U finalnoj potrošnji energije bili smo nadomak uspeha: ostvarili smo procenat obnovljivih izvora od 26,3%, a težnje su bile nešto veće i išle ka 27%.

Sa druge strane, zaokret od fosilnih goriva u saobraćaju je potpuno zakazao: umesto dekarbonizacije 10% ovog sektora, uspeli smo da ozelenimo tek 1,2%. Van domašaja ostao nam je i cilj o proizvodnji 36,6% struje iz obnovljivih izvora zato što smo zaključno sa 2020. stali na 30,7%, pokazuju podaci REN21.

Ali borba sa klimatskim promenama i zaštita životne sredine ne staju. Zemlje širom sveta iznose sve veće ambicije o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Na Zapadnom Balkanu Nacionalno utvrđeni doprinosi (NDC) se među sobom razlikuju, a najsveobuhvatnije i najambicioznije obaveze iznela je Severna Makedonija – 51% manje štetne emisije do 2030. u odnosu na 1990. Naša zemlja je svoj unapređeni NDC podnela krajem avgusta ove godine i on podrazumeva smanjenje štetnih emisija za 33,3% do kraja decenije.

Inače, nedavno objavljeni izveštaj REN21 je mnogo sveobuhvatniji i, pored Zapadnog Balkana, fokusira se na energetsku tranziciju istočnoj Evropi, Kavkazu i centralnoj Aziji (uključujući i Kosovo*).

Ukupno 17 zemalja sa tog prostora, koji naseljava preko 300 miliona ljudi (4% svetske populacije), u proteklih pet godina instalisalo je 21 GW obnovljivih izvora te sada raspolažu sa kapacitetom od preko 100 GW zelene energije. Ma koliko na nivou regiona ovaj napredak bio pohvalan u odnosu na prošlost, u poređenju sa trenutnim razvojem obnovljivih izvora globalno situacija i nije posebno impresivna. U istom vremenskom razdoblju svet je izgradio preko 1000 GW obnovljivih izvora, što znači da je tek 2% kapaciteta novoinstalisane zelene energije došlo iz zemalja obuhvaćenih novim izveštajem REN21.

Po prvi put povećanje je u ovom regionu najvećim delom bilo podstaknuto razvojem solarne energije (58%) i energije vetra (25%), dok je ranije dominirala hidroenergija. Faktor kapaciteta za proizvodnju solarne energije porastao je za više od 10% u regionu, dok se faktor kapaciteta za proizvodnju vetroenergije povećao za 7% u posmatranom periodu. Najviše solarnih elektrana i vetroparkova izgradile su Ukrajina, Rusija i Kazahstan.

Uprkos zabeleženom napretku, prosečni udeo obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije zemalja u fokusu iznosio je 18,2% u 2019. što je otprilike jednako kao i pet godina ranije.

Kako navodi REN21, obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost nude priliku za sigurno i suvereno snabdevanje električnom energijom regiona. Uprkom nezapamćenom porastu obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije, njihov potencijal u sektorima prevoza i grejanja i hlađenja ostaje neiskorišćen.

„Kako bi se obezbedila niskougljenična budućnost sa stabilnim troškovima za energiju, sve zemlje već danas moraju da se obavežu da će uspostaviti energetske sisteme zasnovane na obnovljivim izvorima energije,” zaključila je izvršna sekretarka Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), Olga Algajerova. „To može da se postigne kroz sprovođenje adekvatnih politika, dugoročno finansiranje u pravcu razvoja domaćih lanaca snabdevanja i snažniju regionalnu saradnju.” 

Ceo izveštaj možete da pročitate OVDE.