Prošlogodišnja sezona šumskih požara u Evropskoj uniji bila je druga najgora kada je reč o opožarenoj površini otkako je počelo vođenje evidencije 2006. godine, pokazuje novi izveštaj Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije (JRC). Izgorelo je 5.500 kvadratnih kilometara, što je preko dva puta veća teritorija od Luksemburga.
Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da se preko 1.000 kvadratnih kilometara, koji su opožareni, nalazi u sklopu mreže zaštićenih prirodnih područja, Natura 2000. Najteže je bila pogođena Italija, a zatim Turska, Portugal i Grčka, pogotovo u avgustu 2021.
Situacija je bila gora jedino 2017. kada je u požarima stradalo 10.000 kvadratnih kilometara.
Pred nama je još dva meseca tekuće godine, ali je na osnovu preliminarnih nalaza već jasno da su ovogodišnje vatrene stihije širom Evropske unije bile još razornije nego 2021. Zaključno sa krajem oktobra požari su opustošili 8.600 kvadratnih kilometara – ovo je, kako se navodi, jedna od najvećih opožarenih površina u prvih 10 meseci godine.
Od 2017, koja je bila posebno destruktivna, u Evropskoj uniji je izgorelo 35.340 kvadratnih kilometara – što je veće od Belgije. Oko 35% opožarene površine, više od 11.600 kvadratnih kilometara, deo je mreže Natura 2000.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kada je reč o našoj zemlji, prošle godine sezona šumskih požara bila je mirnija nego inače. U srpskim šumama je 2021. zabeleženo 75 vatrenih stihija, dok njihov prosek za period od 2011. do 2020. iznosi 127. Izgorelo je 16,3 kvadratnih kilometara, dok je prosek (2011-2020) preko dva puta veći – oko 40 kvadratnih kilometara.
Kod nas je najgore stanje bilo 2012. kada je, prema dostupnim podacima, izbilo preko 300 požara u kojima je izgorelo preko 300 kvadratnih kilometara.
Glavni razlog nastanka šumskih požara u našoj zemlji tokom 2021. je nepoznat (50,7%), praćen prirodnim faktorima (16%). Dok je u prethodnoj deceniji dominirao nemar (59,2%).
Do kraja ovog veka svet bi mogao da se suoči i sa 50 odsto više šumskih požara nego danas, upozorio je početkom godine Program za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP). Uzroci za to su pre svega antropogenog karaktera – reč je o klimatskim promenama, preoblikovanju terena i neodgovornom upravljanju zemljištem, koji već sada vatrene stihije čine učestalijim i surovijim u odnosu na prošlost.
