Samit COP27: Istorijski dogovor o nadoknadi gubitaka i štete za globalni Jug

Fotografija: UNFCCC / Kiara Worth

Posle dve nedelje žustrih pregovora, i nakon rasprave koja je počela u petak, 18. novembra i nastavila se tokom vikenda, COP27 u Šarm el Šeiku na kraju je ipak rezultovao dogovorom: nastaće fond za nadoknadu gubitaka i štete od klimatskih promena za zemlje u razvoju.

Odluka je stigla u nedelju ujutru, nakon 40 sati završne rasprave koju su mnogi učesnici opisali kao napetu – još u subotu, u medijima širom sveta moglo se pročitati da dogovor visi o koncu, i da će klimatski samit u Egiptu biti katastrofalni neuspeh ako on ne bude prošao.

U pitanju je tema koju razvijene zemlje već godinama izbegavaju. U toku pregovora u Šarm el Šeiku, države kao što su SAD i EU insistirale su protiv ideje da se za nadoknadu gubitaka i štete osnuje posebni fond, već su želele da se sredstva prenose već postojećih instrumentima.

Sa druge strane, predstavnici zemalja u razvoju, a posebno malih ostrvskih država koje su najugroženije klimatskim promenama, insistirali su upravo na novom, posebnom instrumentu.

Oni, između ostalog, već imaju iskustva sa obećanjima koja se ne završe osnivanjem novih institucija: nakon samita u Kopenhagenu 2009. godine dato je obećanje da će razvijene zemlje ulagati 100 milijardi dolara godišnje u globalni Jug za finansiranje borbe protiv klimatskih promena. To obećanje nikada nije bilo ispunjeno.

U međuvremenu, mnogi stručnjaci i aktivisti smatraju da je, i pored ovog dogovora, COP27 jedan veliki neuspeh.

“Morali smo da se borimo da održimo liniju (prošle godine) u Glazgovu”, rekao je razočarano Alok Šarma, predsednik prošlogodišnjeg samita u Škotskoj. “Da emisije dostignu vrhunac do 2025, kako nam nauka kaže da moraju? Toga nema u ovom tekstu. Jasan napredak u napuštanju uglja? Nema u ovom tekstu. Obaveza da se napuste sva fosilna goriva? Ni toga nema u ovom tekstu.”

Kao rezultat, mnogi smatraju da je ideja o zaustavljanju rasta prosečne globalne temperature na 1,5 stepen Celzijusa zapravo umrla 20. novembra u Šarm el Šeiku, i da je dogovor o nadoknadi gubitaka i štete došao nauštrb jačih obaveza u pogledu emisija. Zemlje kao što je Saudijska Arabija i dalje su se žustro borile da konačni tekst samita bude o efikasnosti i kontroli emisija, bez opštih ciljeva o smanjenju upotrebe svih fosilnih goriva.

Ali ova dva pitanja, o nadoknadi gubitaka i štete i o napuštanju fosilnih goriva, nisu ni na koji način suprotstavljena – zapravo, komplementarna su. Ignorisanje jednog problema samo će pojačati drugi. U Šarm el Šeiku je nedostajalo političke volje, pre svega među razvijenim zemljama, da se na oba problema odgovori istovremeno.

Kako će izgledati fond za nadoknadu gubitaka i štete, i kako će on funkcionisati, videćemo u narednim mesecima i godinama. To je nasleđe samita COP27. Sa druge strane, pitanje smanjenja emisija ostaje u dvorištu velikih zagađivača, pre svega Kine i SAD.

Naredni klimatski samit zakazan je za novembar 2023. godine u – Dubaiju. Odabir zemlje domaćina ne uliva poverenje da će se tamo na adekvatan način rešiti pitanje emisije gasova staklene bašte iz industrije fosilnih goriva, ali vremena svakako ponestaje.

U međuvremenu, istraživanja pokazuju da ima dobrih vesti i na tom polju: u izveštaju koji je objavila britanska organizacija Energy & Climate Intelligence Unit navodi se da su tri od četiri najveća svetska emitera – Evropska unija, Indija i Kina – zapravo uspešnije u svojim poduhvatima smanjenja emisija nego što to zvanično izveštavaju, a razlog je pre svega nezadrživ razvoj zelenih tehnologija.