U sklopu paketa „Spremni za 55” Evropska unija teži udelu obnovljivih izvora od 40% u finalnoj energetskoj potrošnji do 2030. Kada bi se ovo povećalo na 45%, zajednica bi mogla da uštedi 200 milijardi evra od 2025. do kraja decenije, pokazuje nedavno objavljena analiza nezavisnog istraživačkog centra Ember.
Samo u 2030. uštede bi, kako se procenjuje, dostigle 43 milijarde evra. Uštede novca bile bi još i veće u slučaju povišenih ciljeva od 50% ili 56% obnovljive energije: tada bi one iznosile 48, odnosno 55 milijardi evra u istoj godini.
Evropska komisija je u okviru plana REPowerEU, u svetlu rata u Ukrajini, predložila ambiciozniji udeo zelene energije od 45% kako bi se smanjila zavisnost od fosilnih goriva, pre svega iz Rusije. Usvajanje ovog marginalno višeg cilja na polju obnovljivih izvora omogućilo bi EU veću nezavisnost od prljavih energenata i manju izloženost globalnim kolebanjima cena.
„Samo jedan mali korak za obnovljive izvore mogao bi da rezultuje velikim padom gasa”, konstatovala je analitičarka Sara Braun iz Embera. „Prednosti dodatnih investicija daleko nadmašuju troškove nedovoljne akcije.”
REPowerEU bi prepolovio uvoz gasa u 2030. u odnosu na paket „Spremni za 55” – umesto 236 milijardi kubnih metara gasa, Evropskoj uniji bilo bi potrebno 118 milijardi kubnih metara manje.
Ukupan instalisani kapacitet obnovljivih izvora bi se, u scenariju REPowerEU, uvećao sa 1067 GW („Spremni za 55”) na 1236 GW, a glavnu ulogu u tom procesu igrale bi solarne elektrane i vetroparkovi koji bi u posmatranom periodu ostvarili udeo od 55% u miksu električne energije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Evropske zemlje su već od početka rata pooštrile svoje ambicije, a uz aktuelne planove EU je na putu da dostigne udeo od 63% struje iz obnovljivih izvora, što je za 8% više nego pre.
Ipak, sve više predstavnika industrije i civilnog društva poziva na pooštrenje ambicija na 50% zelene energije u finalnoj energetskoj potrošnji u skladu sa Pariskim sporazumom i zauzdavanjem globalnog zagrevanja.
Rat u Ukrajini i energetska kriza rasvetlili su da gas ne stvara energetsku sigurnost. Umesto toga rađa geopolitičku nestabilnost, neverovatno poskupljenje računa i inflaciju. Stoga je izuzetno bitno da zemlje članice Evropske unije urade sve što mogu kako bi što pre smanjile uvoz fosilnih goriva, a upravo povećanje ambicija koje se tiču udela obnovljivih izvora predstavlja priliku da se to ispuni, smatraju eksperti iz Embera.
Naposletku, zelena energija već pruža nezanemarljivo finansijsko olakšanje za Evropsku uniju. Naime, prema ranijem izveštaju Embera, zahvaljujući solarnim elektranama od maja do avgusta ove godine zemlje članice izbegle su uvoz 20 milijardi kubnih metara gasa što je ekvivalentno uštedi 29 milijardi evra.
